DRUŠTVO PROZORI DUŠE - LEPE REČI SRBIJA

Stanko S. Stojilković: Nisam zaboravio odakle sam ponikao

Sa sajta OSNOVNE ŠKOLE „BORA STANKOVIĆ“ KARAVUKOVO, prenosimo vam pismo njihovog nekadašnjeg učenika, naučnika svetskog glasa, Stanka S. Stojilkovića: REČ BIVŠIH UČENIKA Tragajući na mreži za literaturom Bore Stankovića, dospeo sam do web adrese Vaše osnovne škole i saznao da ona nosi naziv tog slavnog i meni dragog srpskog pisca, koji je tako nadahnuto umeo da se koristi […]

PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Rajko Dvizac: Ni „dobar dan“ mnogi ne umeju više da kažu… Zaboravili…

Lepo sunčano prolećno predvečerje. Prolazim ulicom. Ispred mene jedna starija žena sa mukom nosi tri teške kese. Sustižem je i ponudim se da joj pomognem. Preuzimam onu najtežu sa flašama soka i mineralne vode. Koračamo polako i pričamo. Sa uzdahom zajednički primećujemo da se sve promenilo. I svet, i vreme, a najviše – ljudi. Na […]

PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Milica Eseš Pinter: Ranije se u našem selu nisu kupovale naočare za vid

Ranije se u našem selu nisu kupovale naočare za vid. Nego kako u kojoj kuci neko umre, naočare se ostave. Svaka kuća je imala kolekciju od bar desetak, raznih dioptrija. I posle se lepo đoraš sa komšilukom, kome koje odgovaraju. Ovo su od pokojnog ovog, ovo su od pokojnog onog… Sete se pokojnika, prepričaju po […]

DRUŠTVO PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Da li ja volim manje svoje dete od ostalih roditelja ili sam obična budala – Priča iz „Poslednje šanse“

Poslednja šansa Autor: Predrag Perišić* Često s prijateljima sedim u beogradskom kafiću ,,Poslednja šansa”, u parku Tašmajdan. Pričamo o svemu i svačemu, najviše o prošlosti, manje o sadašnjosti, a najmanje o budućnosti. Često i ćutimo jer ne možemo da pronađemo prave reči za muke koje nas muče. ,,Šansa” više nije utočište za sve one ostavljene […]

PROZORI DUŠE - LEPE REČI VREME I STANJE NA PUTEVIMA

Nije nenormalno vreme, nenormalni smo mi i oni koji nam serviraju ovu paniku, haos i strah.

Kad sam bila dete bilo je snega. Piše: Milica Eseš Pinter Baš snega, ne ovako na pet cenata, nego ozbiljnog snega. Sećam se da sam prelazila preko kod komšija da se igram sa njihovom unukom Marijanom i nisam se videla od snega. Imala sam možda pet ili šest godina. Priznaćete, bila sam ja mala, ali […]