Danas ne radimo, danas je Dan Republike

„Danas je Dan Republike, i stari je popio malo, na televiziji Lepa Brena…“, pevalo je „Zabranjeno pušenje“ pesmu posvećenu čuvenom, danas gotovo zaboravljenom 29. novembru.
Ilustracija, Foto: Screenshot/ Youtube

U pesmi nisu mnogo odmakli od istine, jer je manje-više tako izgledao nekada najznačajniji državni praznik. Međutim, nije se samo pilo i pevalo, jer je tu bilo još mnogo štošta: puste ulice jer niko nije radio, najmlađi đaci su postajali pioniri, porodična okupljanja su se podrazumevala, a čuveni svinjokolj bio je nezaobilazan.

Dan Republike se obično slavio dva dana, neretko spajao sa vikendima, pa su svi računali na taj mini-odmor. To su bili dani kada se odmara, druži sa porodicom, negde otputuje, i obavezno jede sveža svinjetina spremljena tog dana.

Zakletva državi

Đaci-prvaci su tada postajali pioniri, polagali svečanu zakletvu, „kitili“ se pionirskim kapama i maramama, i po prvi put u životu se zaklinjali na vernost nekada velikoj i moćnoj državi. Međutim, od raspada bivše SFRJ ovaj nekada najveći državni praznik prestale su da slave sve nekadašnje republike, a poslednja među njima je to učinila Srbija, gde je poslednji put ovaj datum obeležen 2001. godine.

Praznik je danas gotovo zaboravljen, a onima koji su rođeni posle osamdesetih godina prošlog veka gotovo da ništa ne znači. Međutim, i dalje ima entuzijasta i jugonostalgičara koji ga obeležavaju, jer je on za njih asocijacija na bolji, lepši i lagodniji život u velikoj zemlji.

A šta se slavilo?

Na današnji dan pre 74 godine održano je drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), koje je konstituisano u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije. Kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti, formiran je i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne Vlade.

Jedna od odluka AVNOJ-a, koje su pročitane te noći, bila je da je izbegličkoj Vladi i kralju Petru drugom Karađorđeviću zabranjen povratak u zemlju, a doneta je odluka da se ne priznaju obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada. Takođe, Josip Broz Tito tada je proglašen za maršala Jugoslavije i vrhovnog komandanta.

Izvor: Blic, Lana Gedošević

Prethodni članci

Ostavite odgovor