Klinički centar u Nišu, Vučićevo „remek delo“, moraće da se ruši… malo…

Da li je novi Klinički centar Niš urađen po svetskim standardima, kako tvrdi vlast, ili je ipak daleko od njih

Moraće da se ruši Vučićevo “remek delo”

Foto: Screenshot/ Youtube

Klinički centar u Nišu je pred otvaranjem, ali pre toga će morati da se sruši jedan zid jer ulaz nije dovoljno širok da se kroz njega unese medicinska oprema

Zid na južnoj strani novog, još neotvorenog Kliničkog centra u Nišu, moraće da bude srušen jer postojeći ulaz nije dovoljno širok da bi se unela magnetna rezonanca i druga oprema, obavestili su javnost ovih dana „budni“ građani na društvenim mrežama.

Piše: Z. Miladinović

Zoran Radovanović, direktor KC Niš, potvrdio je tu informaciju, ali nije želeo da kaže ko je krivac za propust, te kako će medicinska oprema ubuduće biti unošena ili iznošena.

Vest o „rušenju“ novog KC-a u direktnoj je suprotnosti sa dosadašnjim izjavama zvaničnika o urbanističkoj, građevinskoj, arhitektonskoj i medicinskoj „savršenosti“ budućeg zdanja, ka kojem, prema tvrdnjama zdravstvenih vlasti, gravitira skoro dva miliona stanovnika sa juga Srbije. Jedan od onih koji su prednjačili u pohvalama je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je umeo da oceni kako je reč o „najsavremenijem i najluksuznijem KC-u na Balkanu“, i da uporedi ga sa svetskom bolnicom „Klivlend“.

– Bio sam u bolnici „Klivlend“, u Abu Dabiju, koja se smatra jednom od najboljih. Ove operacione sale ovde gotovo istovetno izgledaju. Ovo je malo remek-delo za Niš, sve izgleda vrlo impresivno, a ljudi mogu da shvate šta smo uradili i da je novac pametno trošen – rekao je Vučić krajem jula ove godine, najavljujući da će u ovom zdanju „do kraja ove godine početi da se primaju pacijenti“.

Arhitekta Miro Urošević, pak, ocenjuje da je izgradnja četiri nova KC u Srbiji, među kojima je i niški, od raspisivanja međunarodnog tendera do realizacije, urađena „neznalački, neplanski i amaterski“. Ovakve ocene Urošević temelji na sopstvenom profesionalnom iskustvu stečenom kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u Austriji, Nemačkoj, Rusiji, Kazahstanu ili Švedskoj, gde je projektovao i gradio na desetine bolnica, a u pojedinim zemljama radio je i na poslovima analize, istraživanja i planiranja zdravstvene mreže na lokalnom, pokrajinskom i državnom nivou, na osnovu kojih su određivane potrebe, obim i kapaciteti medicinskih usluga.

– Verujem da niški Klinički centar neće moći da bude pušten u rad do Nove godine, osim ako i to ne bude Potemkinovo selo, koje je uostalom video i Vučić kada je dolazio u novi KC a oni mu pokazali „intenzivnu negu“ i još ponešto što je završeno i opremljeno. Nažalost, od četiri nova, niški KC biće prvi koji će da pokaže svu glupost koju su sa tom idejom i njenom realizacijom napravili naši ministri zdravlja, od Tomice Milosavljevića naovamo. Niš je kolateralna šteta tog tendera, koji je bio loš od samog početka. Pri tom su u samom projektu, koji ja inače imam, napravljene neoprostive greške. Cela parcela je urbanistički uništena i svaka ispravka je nemoguća – tvrdi Urošević.

On za naš list kaže da su tenderi za izvođače radova na sva četiri KC-a u Srbiji „neshvatljivo jeftini“, te da su na njima pobedile dve italijanske firme – Altijeri koja je izabrana na beogradskom tenderu, i Steam, koja gradi te ustanove u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu po znatno nižoj ceni od tenderske. To je osnov za „još uvek nepotvrđenu“ pretpostavku da su u toku gradnje „izmišljani novi radovi“ i zaključivani aneksi.

Na niškom tenderu, kaže on, nisu predviđene dve urbanistički najvažnije faze, koje obezbeđuju projektovanje bolničkih detalja, kao i sinhronizovano izvođenje arhitektonskih, mašinskih i elektroradova, kako se oni ne bi preklapali. Firma Steam nije angažovala strane eksperte – projektante, koji su bili jedan od najvažnijih uslova na tenderu, a koje je „obećala“ u svom projektu, već samo one iz Srbije, tvrdi. U ugovoru o izvođenju radova „nigde nije preciziranaodgovornost projektanta i investitora“.

Urošević dodaje da su napravljeni ozbiljni propusti i u samoj gradnji. Ravan krov novog KC već je procureo, a problem je što to neće moći da se sanira, već da se radi novo.

– Pacijenti će u novi KC ulaziti kamenim stepeništem sa prednje strane, visokim 1,80 metar a širokim šest metara, koje – nema rukohvat. Stepenište nije natkriveno, što znači da će po kiši ili snegu biti u većoj ili manjoj meri klizavo. Za osobe sa invaliditetom napravljena je rampa duga 25 metara, ali takođe bez rukohvata, a i toliko uska da dve osobe u kolicima ne mogu da se mimoiđu… – kaže on.

U zgradi novog KC Niš nalaziće se, osim urgentnog, dijagnostičkog, operativnog i centra za intenzivnu negu, i 17 operacionih sala, kao i radioterapija. Gradnja je započeta sredinom 2013. godine, a rok za završetak radova bio je 36 meseci. Sredstva za izgradnju sva četiri KC-a u Srbiji, u iznosu od oko 150 miliona evra, obezbeđena su kroz kredit Evropske investicione banke, a za objekat u Nišu, prema različitim tvrdnjama zvaničnika, izdvojeno je od 32 miliona do 40,2 miliona evra. Tendere za izvođače radova i nabavku medicinske opreme za ovaj KC pratile su optuže za neregularnost, koje su Ministarstvo zdravlja i rukovodstvo niškog KC demantovali.

Centar iz dva dela

Savremeni klinički centri se danas grade kao centralizovane bolnice, sa dijagnostičko-terapijskim centrom u središtu oko koga su klinike, što je model koji obezbeđuje najbolji put za pacijente, zdravstvene radnike, snabdevanje medicinskim materijalom i hranom. „Genijalci“ u Nišu su, međutim, stari KC odvojili od novog ulicom, koja ustanovu bukvalno seče na dva dela. Pri tom su u novi KC, do kojeg se zbog ulice stiže otežano, prebacili urgentni, dijagnostički, terapijski i hirurški deo. Da ne spominjemo da će niški KC sada imati tri urgentne medicine – u novom KC, ali i na kardiohirurgiji i pedijatriji starog KC, kao i dve hirurgije – i u starom i u novom KC – kaže arhitekta Miro Urošević.

Izvor: Danas

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *