KULTURA VESTI

Književna Nagrada „Slaviša Nikolin Živković“ rukopisu Stane Dinić Skočajić

Žiri Društva književnika i književnih prevodilaca Niša doneo je jednoglasno odluku da nagrada Slaviša Nikolin Živković, u drugoj godini dodeljivanja, pripadne Stani Dinić Skočajić, za rukopis pod nazivom I neka mi neko posle kaže.

Saopštenje Društva književnika i književnih prevodilaca Niša vam prenosimo u celosti:

Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša
SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

 

Na sastanku održanom u petak 8. juna 2018. godine žiri u sastavu Aleksandar Kostadinović, Željko Mitić i Snežana Božić doneo je, jednoglasno, odluku da Nagrada Slaviša Nikolin Živković u drugoj godini dodeljivanja pripadne Stani Dinić Skočajić, za rukopis pod nazivom I neka mi neko posle kaže

Tačan datum svečanog uručenja Nagrade i promocije knjige nagrađene autorke biće blagovremeno saopšteni javnosti.

*

OBRAZLOŽENjE ŽIRIJA KNjIŽEVNE NAGRADE
“Slaviša Nikolin Živković”

Preko dvadeset priča, koje ova zbirka iznosi pred čitaoca, obznanjuju intimne drame živopisnih, upečatljivih likova, u prepoznatljivom stilskom prosedeu pitke ozbiljnosti i duhovite oporosti. Tematski raznolike, priče su objedinjene jasno profilisanim i sveprisutnim autorskim glasom, koji, služeći se različitim tehnikama oblikovanja, najčešće iz perspektive homodijegetičkog i povremeno heterodijegetičkih pripovedača (ženskog ili muškog), cizeliranim opisima, ponegde naglašeno lirskim, ispreda intimne, lične i porodične storije. One život zahvataju u svim njegovim dimenzijama, tematski se šireći od (za autorku i do sada karakterističnih) stvaralačkih uvida u lice i naličje književnog i kulturnog života u unutrašnjosti, preko de/konstrukcije samog spisateljskog čina, potom beleženja osobenosti pojedinačnih sudbina (individualnih priča, aktuelnih i prošlih), do susreta sa onostranim (vizije, ukazanja, povratak umrlih; motivi mraka, tame, groblja; ludilo, strahovi, tajanstveni unutrašnji život likova, gubitak konrole nad privatnim prostorom…). Upravo to otvaranje natprirodne perspektive i prisustvo na osoben način oblikovanih gotskih motiva u pojedinim pričama zbirke predstavlja poetičku novinu, uspešno ostvarenu. Brojne intertekstualne veze, tragovi lektire autora, hod „po iviciˮ sveta faktografskog i fikcijskog i njihovo uspešno stapanje u jedinstveni svet priče, poigravanje lako čitljivim („raščinjivim“) aluzijama na poznata mesta, ljude i događaje, autobiografski nanosi i autopoetički elementi, zanimljive fabule, jezik likova obeležen lokalnim, dijalekatskim koloritom, briga o stilu, konkretno koje se uspinje do univerzalnog – sve to zbirku priča I neka mi neko posle kaže… čini u recepcijskom smislu privlačnim štivom. Iako na momente izrazito opora, gorkoiskustvena, proza Stane Dinić Skočajić ipak opstaje u veri u moć književnosti, priče i pripovedanja. Bez obzira na okolnosti mikro i makrosocijalnog konteksta, koje tu veru neprestano potiru (savremeno tržišno orijentisano izdavaštvo, fondacije i fonderi, platežni, politički podobni a stvaralački jalovi skribomani, odsustvo relevantne književne kritike, interesna povezivanja i sl.), ona istrajava u stvaralačkom naporu, višestrukim „preokretanje(m) tihog rada vremena u svoju koristˮ.

*

Pored nagrađenog rukopisa Stane Dinić Skočajić, u najužem izboru za nagradu ove godine našli su se i rukopisi Dušana Mijajlovića Adskog (zbirka pesama Trn u oku) i Kaje Pančić Milenković (zbirka pesama Samuilovi vojnici). Nagradu Slaviša Nikolin Živković, koja se sastoji od povelje i objavljivanja nagrađenog rukopisa, svojim članovima dodeljuje Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša.

*

Slaviša Nikolin Živković (Niš, 3. april 1953 – Niš, 1. maj 1990), zvani Šaka, bio je roker po vokaciji, pesnik po opredeljenju, vagabund i klošar, svetski putnik bez overenog pasoša, ranoranilac-ribolovac, zen-učitelj, radnik u trećoj smeni, savremenik Harolda Fostera, prijatelj Rajnera Fasbindera, De Sadov lični kritičar, čovek koji je uživo gledao Ben Belu i Josipa Broza u blindiranoj limuzini, džin u zaturenom cirkusu, sparing partner Majka Tajsona, majstor za poluprovodnike, bitnik, veliki stvaralac i vizionar.

Objavio je: Tor za šugavu ovcu (pesme; Gradina, Niš, 1979. i Niški kulturni centar, 2004), Grimase (priče; Vidici, 1988. i Niški kulturni centar, 2003); posthumno: Palikuća (roman; Gradina, Niš, 1991. i Niški kulturni centar, 2004), Čudni šumar (eseji; Studentski kulturni centar, 1991. i Niški kulturni centar, 2004), Štenad (priče iz zaostavštine; Niški kulturni centar, Niš, 2006). Takođe, objavljivao u časopisima: Književna reč, Polja, Vidici, Delo, Odjek, Quorum, Stremljenja, Jedinstvo, Gradina…

*

Stana Dinić Skočajić,  Foto: Dušan Mitić Car

STANA DINIĆ SKOČAJIĆ – Rođena u Strumici (Makedonija), živela u Kovinu, Beloj Crkvi, Beogradu, Knjaževcu. Osnovnu školu, gimnaziju i Višu pedagošku školu – Srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost, završila u Nišu. U Beogradu studirala na Filološkom fakultetu (istoimena grupa). Živi u Nišu. Piše prozu i poeziju. Radila na radiju i na televiziji. Jedan je od pokretača časopisa za kritiku Niški analitičar. Kao umetnički direktor Književne kolonije Sićevo uredila i vodila brojne okrugle stolove, tematske rasprave i uređivala kompletan program kolonije. Autor je održivog projekta DANI STEVANA SREMCA i pokretač NAGRADE STEVAN SREMAC, koja se dodeljuje za najbolju knjigu priča ili roman. U časopisu Gradina uređivala prozu. U više navrata bila je članica nekoliko žirija za dodelu uglednih književnih nagrada (Žiri Nagrade „B. Miljković“, Nagrade „Stevan Sremac“, Nagrade „Ramonda Serbika“). Uređivala je Književni program u Niškom kulturnom centru. Nagrađivana za pojedinačne priče.
Krajem 2016.godine uručena joj je Nagrada Milica Stojadinović Srpkinja, za knjigu pesama TEGLICE ZA BUBICE.

Njene pesme i priče zastupljene su u brojnim antologijama, od kojih je najnovija Antologija srpskih pesnika (autorke su: Dubravka Đurić i Biljana Obradović) pod naslovom MAČKE I SLIKARI, nedavno objavljena u Americi, sa pogovorom vodećeg američkog pesnika Čarlsa Bernstina.

Prevođena na engleski, ruski, španski, italijanski, bugarski i makedonski jezik.
Članica je Srpskog književnog društva.

Objavljene knjige:
Gladna tama, priče, BIGZ, 1996.
Ušivanje senke, pesme, Prosveta-Niš, 1996.
Mreža, pesme, Prosveta-Niš, 1998.
Mrtvi smo ozbiljni, priče, Narodna knjiga, 2001.
Strašne strasne veze, roman, Narodna knjiga, 2002.
Tu si, ptičice, priče, Narodna knjiga, 2004.
Noć u golom vrtu, pesme, Narodna knjiga, 2006.
Vlažni cvil, pesme, Narodna knjiga, 2008.
I povedi me tamo, pesme, Biblioteka „Stefan Prvovenčani“ 2010.
Teglice za bubice, Književna opština Vršac 2015.
Biće snega, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad 2017.

Ostavite komentar