KULTURA PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Nova knjiga Tatjane Debeljački: „SAVRŠENSTVO“

Književnica Tatjana Debeljački je rođena i živi u Užicu. Piše poeziju, kratku prozu, priče i haiku. Član je Udruženja književnika Srbije od 2004. godine i Haiku društva Srbije, te  član i velikog broja domaćih i stranih književnih udruženja i klubova, kao i Svetske haiku asocijacije sa sedištem u Japanu.

Do sada je izdala više zbirki poezije, priča i haiku („KUĆA OD STAKLA“, „TVOJA“, „PREDSTAVA“…), koje su prevedene na više jezika, kao i zajedničku knjigu „Duet of Crimson“, sa pesnikinjom Haruka Ishii iz Japana.

BLISKOM

Nestaje zajedništvo.
Gubimo se napuštajući sebe.
Kasno je za otkrivanje simbola.
Izraz je oblik istraživanja.
na ulazu govornih komora.
Razloge spore žrtvujemo brzim rečima.
Rastanak je hroničar bez hronike.
Tumačenja naslućujemo po značenjima vrednosti.
Ne mučimo tigrove unutrašnošću neba.
Dragi kamen smo izgubili.
Potraga je uzaludan trud.
Gajimo veru okolnosti slučaja.
Obraz pokazuje tragove dlanova.
Predugo sanjamo pretnje odgovornosti.
Ironično razrešenje sumnje ostavljamo za kraj.
Tragove zaveštavamo siročićima.
Bog je bio slavljen..
Iz zapisa izvlačimo po potrebi.
Nismo uvideli da sve je prolaznosti sklono.
I duboki jaz između poljubaca,
Nepriznavasmo.

Ilustracija: Janoš Mesaroš

Nedavno je objavila novu zbirku pesama pod naslovom „Savršenstvo“, o kojoj je Milijan Despotović između ostalog piše:

„Uspostavljanje bliskosti jeste nalaženje puta ka savršenstvu. A da li je savršenstvo dostižno?
O toj temi prozborila je pesnikinja Tatjana Debeljački u svojoj zbirci pesama „Savršenstvo“ koju otvara pesma „Bliskom“, uklanjajući svaki, čak i biološki, „jaz između“ jer, poezija ne vidi doživljaj kao razdvojen, on je za nju jedinstven, jedinstvena stvarnost koju za sebe stvara. Svi, svakako, jednako vide kad se „jutro zlati na horizontu“, tako je „japanski planinar“, iz „zemlje izlazećeg sunca“, zemlje čiji je simbol Sunce, svetlost i nada ove pesnikinje, da joj je blisko sve ono što je daleko, a ona vidi.
U poeziji Tatjane Debeljački uočljivo je svetlo „japanske svetiljke“ i njena poetička iskustva sa tom zbiljom…

… Ono što, uz biografiju pesnikinje prihvatamo kao posebno osećanje snage u osobenosti pevanja, jeste „čarolija putovanja/ do unutrašnjeg sklada.“ Pesnikinja se ničeg, što joj pripada u doživljajnom smislu i poimanju nije odrekla, ona hrabro stihuje i svoju nepobedivu žudnju. Iz stiha se otvara nada i vera kao i jasna svest o putu koji počinje i koji se, završava u nama samima.
Ova poezija je ispunila dat joj zadatak nastajanja i ulazi u novu eru sopstvenog trajanja.
U tome je savršenstvo.“

CLOSE TO ME

Togetherness disappears.
We are lost while leaving ourselves.
It’s too late for finding symbols.
The expression is a form of research
at the entrance of voice ventricles.
We sacrifice slow reasons to the quick words.
Parting is a chronicler with no chronicles.
Interpretations are hinted in the meanings of values .
Let’s not torture the lions with the inner space of the sky.
We have lost the gemstone.
&nThe search is wasted effort.
We nurture the faith of case circumstances.
Cheek shows the traces of palms.
For too long we dream the threats of responsibility.
Ironic solution of doubting we have left for the end.
We demise traces for the orphans.
God was praised, unfortunately.
From the scriptures we take out when needed.
We did not realize that all is prone to cease.
And a deep gap between the kisses,
We did not admit.

Petar V. Arbutina o knjizi „Savršenstvo“ piše:

„Pesma je zavičaj osećanja, pesnikova topografija duše. Njena uzvišenost neminovno teži savršenstvu, koja ne mora da bude samo u jezičkoj i stilskoj izbrušenosti i doteranosti, već u sveobuhvatnosti značenja – savršenstvu doživljaja, kao osnovnoj pretpostavci građenja poetskog totaliteta.

Ovakvo jedinstvo emotivnosti i književnog postupka je veoma blisko oblikotvornoj ideji iz koje je izrasla trojezična zbirka pesama Savršenost Tanja Debeljački. Ako tome još dodamo Tanjino iskustvo u pisanju haikua i svedenost i konciznost te poetske forme i, na drugoj strani, poznavanje japanske kulture i njenih simboličkih i idiomatskih izraza u tradicionalnoj ali i modernoj književnosti, početna analogija može da se nastavi sve do Lotmanove opaske da u literaturi postoji jednostavnost složenija od složenosti – u uravnoteženom idealu i harmoniji između estetike teme i unutrašnjeg estetskog doživljaja, slike i suštine, kao što je slučaj sa ovom zbirkom.“

近くにきて

一体感が消えています

わたしたちは自らを離れて見失っているの

その徴(しるし)を見つけるには遅すぎるわ

表現は探求のひとつの形なの

声を出す室の入口で

わたしたちは素早い言葉へゆっくりとした理由を生贄にします

別れは編纂史のない編纂史家なの

通訳は意味のなかの価値によって暗示します

空の内部の空間ではライオンを虐待しないでおきましょう

わたしたちは宝石をなくしてしまったのです

探すことは徒労なのです

わたしたちは環境という箱の信仰を養っています

頬には手のひらのあとが

そんなにも長くわたしたちは責任という脅威の夢をみています

疑いという皮肉たっぷりな解決を最後に残してしまったのです

わたしたちは孤児のため跡を譲ります

神様は誉められました、運悪いことに

書き物から必要となったとき取り出すことになります

すべてが終局にあるとわたしたちははっきりと分からなかったのです

接吻のあいだにあった深い狭間を

わたしたちは認めなかったのです

第25回愛の歌コンテスト、イヴァンジカ文化センター恒例

コンテストディレクターは詩人ミラン・デスポトヴィッチ

 

I na kraju, kao preporuku da ne propustite da pročitate „Savršenstvo“, Petar V. Arbutina piše:

„… Kod Tanje Debeljački, vidljiva je vatra i gradivni materijal Savršenstva. Prepoznaje se čelik u reči i vatra u izrazu, volja pre svega da se peva duboko i osećajno u vremenu, koje je je svako vrstu osećajnosti zaboravilo. Potiskujući je ka margini sentimenta a ne dubini doživljaja. Zbog toga treba uvek pohvaliti istrajnost pesnikinje koja svaku svoju knjigu posmatra i promišlja kao ponovo stvoren svet slika i jezika, namere da se savlada prostor i sačuva u vremenu sve ono što je najvrednije – duša.“

Priredio: Jutarnji GLASnik/ M. A. M.

Ostavite komentar