KULTURA VIDEO GLASNIK

Voli se „samo jednom”, i to „najviše na svetu”! poruka je sa tribine „Francuska 7“ VIDEO i FOTO

Voli se „samo jednom”, i to „najviše na svetu”! poruka je sa tribine „Francuska 7“

U velelepnoj sali Udruženja književnika Srbije u Beogradu održana je tribina „Francuska 7“ na kojoj su predstavljena dela Maje Ilić Timotijević , mlade ali veoma produktivne književnice. Maja, koja je član Udruženja književnika Srbije napisala je u naletu inspiracije i predstavila za svega nekoliko godina zbirku pripovedaka „Pričam ti priču” , pripovetke „Priča o jedrenjaku” 2015, zbirku pesama „Spavaj dragi” 2016, roman „Samo je jednom najviše na svetu” 2017. i zbirku pesama „Tebi pišem” 2018. godine.

Milica Milošević, član redakcije časopisa Vitez i Maja Ilić Timotijević, autor

Urednik i voditelj čuvene tribine“Francuska 7″ književnik Miljurko Vukadinović predstavio je Maju, kao veoma specifnu umetnicu, koja se bavi i pisanjem, a ujedno i slikarstvom, pa je ona i autorka i likovne obrade knjiga koje piše. Upravo ta njena ljubav ka umetnosti čini da publika pred sobom ima autorsko delo ne samo kada je poezija u pitanju već i likovna umetnost. I zato nije ni ćudno što njena dela, ali i harizma njene ličnosti pleni i prenosi ono što nam je svima neophodno, posebno u vreme tehnologija, a to je bezuslovna ljubav.

Mila Mutavdžić, književni kritičar i urednik časopisa Vitez u Beogradu i Milica Milošević, član redakcije časopisa Vitez, obe nastavnice srpskog jezika su sa puno ljubavi govorili o Maji koja je njihova koleginica, a sa stručnog aspekta opisale su jedan veoma značajan Majin roman .

„Roman „Samo je jednom najviše na svetu” prati sudbinu Nikole, Marije, Saše, Jovane, Lidije i Ane. Doživljaji i osećanja ovih junaka utkani su u samu strukturu romana. To se vidi i na formalnom planu, po tome što poglavlja romana nose naslove po imenima ovih likova. Česta forma pripovedanja koju srećemo jeste unutrašnji monolog. Pripovedač je depersonalizovan, te je tako roman približen klasicima svetske književnosti, kao što je „Gospođa Bovari” Gistava Flobera.

POGLEDAJTE VIDEO

Naglašena su osećanja i specifični odnosi među likovima. Oni se menjaju i variraju tokom radnje romana. Vodeći svoje junake putem pročišćenja, preispitivanja i samospoznaju, Maja je ovim romanom iskomponovala odu ljubavi. Za Maju ljubav i sreća nisu uvek saputnice. Zaljubljeni nisu uvek srećni, ali ni ljubav nije uvek utkana u srca onih koje je preplavila zaljubljenost. Junaci nailaze na neočekivana prijateljstva, pokazujući nam da često prijateljstvo i razumevanje može da nas usreći i potpuno ispuni.

Roman pokreće veoma važna pitanja na koja svaki čitalac potajno u sebi traži odgovor. Rane koje nastaju u nama, sitna nezadovoljstva, često nam kazuju mnogo o nama samima, a gotovo ništa o onome ko je u nama pokrenuo buru osećanja. Samo razmišljanje o tome vodi nas do sreće, a naše junake Sašu i Mariju do ispunjenja naizgled nemoguće ljubavi.

Svi su otišli bogatiji sa porukom, da citiramo deo iz Majinog romana: „ostaje nam samo ljubav…da volimo sve što nam je vreme donelo” o kojoj će dugo razmišljati

Ugledajući se na Tolstoja, Maja stvara Anu, profesorku ruskog jezika, koja predstavlja pandana Ani Karenjinoj. Ona preokreće radnju romana. Anino shvatanje ljubavi, ogromno kao ruska duša, pokreće Mariju na promenu svog stanja nevoljene žene. Marija je zaslužila ljubav zato što je umela da voli, „samo jednom”, i to „najviše na svetu”. Roman se završava Aninom mišlju: „ostaje nam samo ljubav…da volimo sve što nam je vreme donelo”.

Dela Maje Ilić Timotijević govore o ljudima i njihovim sudbinama. Motivi su boljke savremenog čoveka ophrvanog zahtevnim način života modernog doba, usamljenost, sebičnost, nedostatak brige za druge, otuđenost, ali i potreba za pripadanjem, volja za životom i borba za opstanak, ali svaku karakteriše ljubav u raznim oblicima. Svaku dobru knjigu čitaoci prihvate, zavole i poistovete sa njenim likovima, a Majina dela odišu ljubavlju i pozitivnim vibracijama koje uspešno prenosi čitaocima. Upravo zbog toga su Majine knjige toliko čitane i lepo su prihvaćene, jer ljubav pokreće svet.“

Maja Ilić Timotijević, autor i Mila Mutavdžić, književni kritičar

“Odavno se bavim pisanjem, još od srednjoškolskih dana. Uvek sam nešto zapisivala i beležila, ne toliko zbog želje da to objavim, već sam osećala potrebu da opišem ono što osećam u duši. Na mene su uticali sveštenici koje sam sretala na putovanjima, od njih sam naučila šta je mir, spokoj i pokušala sam da dobrotu čoveka kroz knjigu stavim u razna iskušenja, koja će uspeti da savlada. Priče su različite, nijedna nije tužna jer svaka ima zrno dobrote”, kazala je Maja. Otkrila je da i da će čitaoce obradovati uskoro sa novim delom čiju temu još uvek drži u tajnosti.

Dobrota, ljubav prema ljudima i želja da doprinese da svet bude bolji kroz umetnost i poruke koje šalje ogleda se i u ličnosti same autorke Maje Ilić Timotijević koja je pozitivnom energijom plenila publiku u sali Udruženja književnika Srbije u Beogradu. Posle ove tribine svi su otišli bogatiji sa porukom, da citiramo deo iz Majinog romana: „ostaje nam samo ljubav…da volimo sve što nam je vreme donelo” o kojoj će dugo razmišljati.

Izvor: Jutarnji GLASnik                                            Foto i Video: Jutarnji GLASnik

Ostavite komentar