DRUŠTVO VIDEO GLASNIK

Malagurski o rijalitijima: Šund je zakonom zabranjen, tačnije članom 68. Zakona o elektronskim medijima

„Nije mi iskreno do ovog intervjua i do ovog svega, ne znam, nemam neke reči, iskreno, šta bih tačno, kako bih se opisala, u šoku sam već četiri dana, agonija mi je bila velika što toliko dugo traje da dođe do sahrane, jednostavno samo čekam da se ovo završi, da dođem sebi i to je to.“

Autor: Boris Malagurski

A kome uopšte i može da bude do intervjua na sahrani oca? Naime, nedavno je jednoj učesnici rijaliti programa „Zadruga“ preminuo otac, a televizija sa nacionalnom frekvencijom je emitovala celu sahranu uživo. I to, nažalost, nije prvi put da se prenose sahrane članova porodice učesnika rijalitija. Sahrana brata takozvanog Zmaja od Šipova, učesnika „Parova“, takođe je bio važan događaj za jednu drugu televiziju sa nacionalnom frekvencijom. Posle se isti taj učesnik obraćao mrtvom bratu uživo u rijalitiju.

„Pokoj ti duši, moj dragi brate Rajko, ali nijedna životinja ne radi ono što si ti dragi brate radio.“

Da, dotle smo došli kao društvo u Srbiji. Sledeće su verovatno silovanja uživo, oružane pljačke uživo, ubistva uživo, skrnavljenje leševa uživo, šta god bolestan um može da smisli, jer — hej, rejting je rejting. Ali kako su uopšte počeli rijaliti programi u Srbiji? Da li su oduvek bili leglo nemorala, stida i srama kao danas?

„Dame i gospodo, dobrodošli u prvu emisiju prvog pravog srpskog rijaliti šou programa „Može biti samo jedan“.

Čekaj, a gde su gole prostitutke? I neću da koristim termin „starlete“, jer kad imate učesnice u rijalitiju poput tzv. Mace Diskrecije, čije slike možete da nađete na sajtovima za poslovnu pratnju uz komentar „Seks 1 sat 500 evra, noć 2.000 evra, bez kondoma sve, 0655041894“, stvari treba nazvati pravim imenom. A prvi rijaliti, „Može biti samo jedan“, emitovan je na televiziji BK, ali ne uživo i zapravo je bio dril u bazi Žandarmerije. Samo najjači i najsposobniji učesnici su uspeli da izdrže do samog kraja. Gledaoci tada nisu mogli ni da čuju psovke, ni da gledaju scene seksa, već je sve bilo isključivo po vojničkoj disciplini.

„Danas tek predstoji veliki napor, pre polaska hoću da znam da li neko želi da odustane, da ne može da izdrži, neka se javi ko ne može da izdrži.“

Evo ja ne mogu. Ko će, bre, da nosi toliki ranac. A drugi, još popularniji rijaliti, bio je „Veliki brat“. Suština tog rijalitija?

„Finalisti, uživo ste u programu, pazite na svoj rečnik i na ponašanje.“

Pazite na svoj rečnik i na ponašanje? Je l‘ možete da verujete da je to bilo pre samo nešto više od deset godina?

„Pobednik prvog serijala srpsko-crnogorskog „Velikog brata“ — Ivan.

Da, tadašnji pobednik je bio pijanista Ivan Ljuba, koji se nije svađao, nije vikao, nije psovao. I kako je veći deo srpskog naroda došao dotle da umesto časnih i poštenih ljudi koji ne psuju i ne urlaju, gleda ove:

Znate na koje scene mislim, neću ih ja reklamirati i puštati. Nemojte ih više puštati ni vi. Uostalom, šund je zakonom zabranjen, tačnije članom 68. Zakona o elektronskim medijima. To znači da svako emitovanje ovih rijalitija je direktno kršenje zakona. Moramo da se izborimo za sprovođenje zakona i za ukidanje morbidnih rijalitija pre nego što oni nas sahrane.

Izvor: Sputnjik

Ostavite komentar