DRUŠTVO KOLUMNE

Slušao sam razne protuve kako se pogrdno izjašnjavaju o seljacima i kako razne pojave nazivaju seljakljuk. Zato su nam danas većinom kuće prazne, a škole puste.

Pad berlinskog zida
Foto: Printscreen/srbin.info

Naš komšija Miloš odveden je aprila 1941.godine u zarobljeništvo, kao vojnik bivše Kraljevine Jugoslavije, u Treći Rajh, kao jedan od preko 150.000 vojnika i oficira.

Piše: Slavko Radovanović

Na kraju ratu ispostavilo se da je to bila bolja varijanta preživljavanja strahota rata koji se odigravao na Balkanu.

Hitler je odmah po prispeću kotnigenta zarobljenika sve Hrvate i Muslimane pustio da se vrate kućama, jer su mu bili potrebniji na Balkanu kao njegovi saradnici sa puškom, nego što su mogli doprineti u logorima Nemačke.

Vojnici koji su bili seljačkog porekla raspoređeni su po nemačkim selima, kao sluge kod poljoprivrednika Nemačke, koji su bili izuzetno važan izvor snabdevanja vojske u ratu.

Za našeg komšiju Miloša, koji je služio u selima oko Minhena ,bilo je to lepša varijatna života. Nemačka poljoprivreda je bila za to vreme veoma mehanizovana, pa rad nije bio težak, a bilo je dovoljno hrane za razliku u gradovima, koji uvek u vreme rata imaju velike probleme sa ishranom stanovništva. Osim toga Hitler je za svoje ratne ciljeve morao da angažuje celokupno muško stanovništvo sposobno da nosi pušku, pa je u selima bila glad za muškom populacijom.

Mlade Nemice su lako stupale u seksualne i emotivne odnose sa zarobljenicima. Uostalom, jedino ljubav žene i muškarca briše sve granice i religijske i nacionalne…

Kad se rat završio i kada su 9.maja 1945.godine iz razorene Nemačke krenule nepregledne kolone zarobljenika svojim zemljama i kućama srećni što su preživeli do tada u istoriji neviđeni holkaust, srećni što su preživeli tu strašnu gologtu, krenuo je i naš komšija Miloš.

Dva meseca po njegovom dolasku, za njim je došla i mlada Marija Nemica, koja je nosila njegovo dete.

Kada su svi Nemci bežali sa svih merdijana prema Nemačkoj i kada je i u samoj Nemačkoj bilo teško biti Nemac, naša komšinica Marija, buduća žena našeg komšije Miloša , je došla u Priboj.

Deset godina nije se javljala svojima u Minehen, iako su je oni tražili preko Crvenog krsta.

Kada se konačno javila pismom, naša komšinica Marija se bila već duboko ukorenila u novi život među Srbima, u siromašnoj zemlji. Sve je prihvatila bez roptanja i žalopojki zbog svog života u novoj sredini. Duboko odana porodici, ona ipak nije prihvatila državljanstvo nove države i stalno je tada već slušala vesti o ujedinjenu Nemačke, koja je podeljena između država pobednica u ratu.
Glavne viesti bile su na Glasu Amerike, koje je uglavnom čitao neki spiker koji se zvao Grga Zlatoper.

Bio sam prisutan kada joj u jednoj takvoj prilicu naš komšija a njen muž Miloš kaže da ostavi te vesti i da ih ne sluša, jer ujedinjenja Njemačke neće moći biti sve dok Rus bude mogao mrdati. A ako jednog dana Rus ne bude mogao mrdati Istočna Nemačka će se ujediniti sa Zapadnom Nemačkom i opet će biti jedna Nemačka.

Trideset godina pre pada Berlinskog zida, jedan nepismeni seljak sa Majevice ,tačno je dao prognozu kada će doći do ujedinjena. Čovek koji ništa nije znao ni o Hladnom ratu, ni o Nato paktu, Varšavskom ugovoru, tačno je predvideo kakav će biti kraj Drugog svetskog rata.

Verovatno su vođene mnoge rasprave, ali samo je naš komšija Miloš dao tačnu prognozu.

I kada je na čelo Sovjetskog Saveza došao Mihail Gorbačov, koji je povukao vojsku iz Berlina, srušen je Berlinski zid, a širom Nemačke odjekivale su uzvici mladeži: „Mihail, Mihail, Gorbi, Gorbi!“

Redakcija humorističkog programa Radio Televizije Sarajevo preko serije „Nadrealisti“ su taj zid premestili u Sarajevo. U nekoliko nastavaka momci su prikazali šta će se sve desiti, ako nastane rat u potom nestaloj Jugoslaviji. Scene su bile toliko nadrealne, da smo se svi smejali, ali da niko nije verovao da će se to desiti. Da će bratsvo i jedinstvo završiti u najkravavijem ratu.

Samo je naš komšija Miloš bio na visini „Nadrealista“. Seljak sa Majevice, koji nije nijednu knjigu pročitao.

Ali to je zdrava seljačka logika. I često sam slušao od raznih protuva kako se pogrdno izjašnjavaju o slejacima i kao razne pojave nazivaju seljakljuk.

Zato su nam možda danas većinom kuće prazne, a škole puste.

Zamutili smo izvor zdrave pameti i zdravog života.

Priredio: Jutarnji GLASnik/ M. A. M.

 

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar