DRUŠTVO

Sve više inicijativa i poziva državi da vrati obavezno služenje vojske

Sve je više inicijativa i poziva državi da vrati obavezno služenje vojske. Stručnjaci upozoravaju: srbiji preti opasnost da za deset godina ostane bez rezervnog sastava

Foto: dnevne.rs

SRBIJA je od 2011. godine, kada je zvanično obustavljena obaveza služenja vojnog roka, izgubila oko 500.000 pripadnika rezervnog sastava. Ukoliko se ovakav trend nastavi, za deset godina oružane snage imaće dramatičan manjak ljudstva za popunu po ratnoj formaciji. U slučaju spoljne agresije, drugim rečima, država neće imati koga da pozove u stroj odbrane.

Činjenica da se obustavom obaveze služenja vojske rapidno topi broj građana sposobnih za odbranu u slučaju rata jedan je od glavnih argumenata za sve češće pozive stručne javnosti da se vrati obaveza služenja vojnog roka.

OBAVEZA odlaska pod opasač još je daleko od naših mladića, ali inicijative o potrebi vraćanja obaveze služenja vojske pravdaju se sve ozbiljnijim bezbednosnim izazovima, politikom vojne neutralnosti, slabljenjem resursa za odbranu, kao i nedovoljnim izdvajanjima za profesionalnu vojsku. Eksperiment sa reformom oružanih snaga prošle decenije, osmišljen na Zapadu, danas je ocenjen kao neuspešan i po mnogo čemu brzoplet i politički motivisan. Revizija ustrojstva sistema odbrane, otud, neminovno nosi i pitanje – treba li vratiti obavezu mladića da u uniformi i pod oružjem odsluže dug domovini?

Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, penzionisani general Dragan Paskaš, tvrdi da dolazi vreme za promenu odluke o suspenziji obaveze služenja vojnog roka. Samo puna vojna obaveza, osavremenjena i osvežena modernim duhom, prema njegovom mišljenju, može biti garant sigurne budućnosti Srbije.

– Državni i vojni vrh, bez političkih uticaja i uz konsultacije sa strukom, moraće da razmotri ponovo uvođenje obaveze služenja vojske – navodi general Paskaš. – Najbolji model je šestomesečni vojni rok, uz slobodne vikende i savremeniji pristup obuci. Polugodišnji život u kasarni obavezno bi trebalo da prate kursevi informatike, vožnje, stranih jezika i ostalih atraktivnih disciplina. Vojska bi tako vratila ulogu edukatora i vaspitača. Boravak u takvoj vojsci nikako ne bi mogao da bude gubljenje vremena, što se često čuje među mladima.

PASKAŠ napominje i da bi trebalo zadržati određeni krug profesionalaca u uniformi. To bi bili vojnici obučeni za rad na složenim sistemima, čija je obuka specifična, dugotrajna i skupa. U ovom krugu bi se našli vozači tenkova, teških vozila, operatori na sistemima PVO i komplikovanoj borbenoj tehnici.

– U jeku reforme oružanih snaga 2010. definisano je brojno stanje od 10.918 profesionalnih vojnika i 36.000 pripadnika mirnodopske vojske. Puna popuna jedinica nikada nije do kraja izvršena. Profesionalni vojnik, uz to, može da raskine ugovor kad god poželi, što govori o ranjivosti sistema i opasnosti od masovnog odliva vojnika. Sa takvim kadrom ne može da se gradi siguran sistem odbrane.

Jedan od najvažnijih nosilaca ove inicijative je Klub generala i admirala Srbije, organizacija koja okuplja nekadašnje najviše vojne starešine. U Klubu ističu da je Srbiji potrebna snažna vojska, koja pored dobre organizacije, opremljenosti i obučenosti podrazumeva i adekvatnu brojnost. Preduslov za to je – odmrzavanje obaveze služenja vojnog roka i obuka stanovništva za odbrambene zadatke.

– Vojska kao institucija nije prevaziđena i osnovna je snaga odbrambene sposobnosti naše zemlje – kaže, za „Novosti“, general u penziji i predsednik Skupštine Kluba Milomir Miladinović. – Neutralnost, pa čak ni članstvo u NATO kome se protivimo iz objektivnih razloga, ne obezbeđuje bezbednost. Prijateljski odnosi sa drugim državama su dobrodošli, ali samo oružane snage su garant sigurnosti. Ne znači to da spremamo decu za rat, već podižemo sposobnost vojske koja je važna ne samo za odbranu, već i zaštitu od elementarnih nepogoda, pomoć stanovništvu…

Foto: http://jna-sfrj.forum-aktiv.com

U KLUBU generala i admirala napominju da je profesionalizacija vojske skupa, ali da, uprkos tome, omogućava popunu samo po mirnodopskoj, ne i po ratnoj formaciji. Bolji model je, prema generalima, kombinovani sistem koji uključuje i vojnike na služenju vojnog roka.

– Ovaj model podrazumeva određeni broj, do trećine, profesionalnih vojnika i upućivanje regruta, čime se obezbeđuje mirnodopska popuna, ali i pouzdan obim rezervista. Ovaj model je znatno jeftiniji, a efikasno obezbeđuje kvalitetnu popunu i osposobljavanje stanovništva. Ne zaboravimo da se ni ekonomski razvijenije zemlje nisu odrekle opšte vojne obaveze – objašnjava Miladinović.

Prema podacima kojima raspolaže Klub generala i admirala, od 2003. do 2010. godine na služenje vojnog roka upućeno je oko 190.000 regruta, što je u proseku oko 22.000 godišnje (do 2003. godine upućivano je i do 50.000 regruta). Posle obustave obaveznog služenja i uvođenja dobrovoljnog koncepta za kasarne se prijavilo manje od 10.000 mladića i devojaka. Stanje rezervnog sastava, zbog toga, umanjeno je za oko 180.000 vojnih obveznika. Istovremeno, zbog prekoračenja starosne granice, broj obveznika iz rezervnog sastava smanjen je za oko 300.000 lica.

REGRUTA SE NIKO NE ODRIČE

VRAĆANjE pune vojne obaveze nije tema samo u Srbiji, već i u drugim državama. Praksa pokazuje da je sve manje zemalja koje se odriču vojne obuke širokog kruga stanovništva.

– U Austriji vojni rok je obavezan za punoletne mladiće i traje šest meseci – podseća general Dragan Paskaš. – Švajcarska, koja je neutralna od 1815. godine, ne odriče se obaveznog petomesečnog služenja vojske, uz trajno zaduživanje naoružanja i opreme. Obavezni vojni rok u trajanju od šest do 12 meseci poznaje i Danska, Norveška, Finska, Estonija, Grčka…

PROFESIONALCI DUPLO SKUPLjI

POVRATAK na model obaveznog služenja vojnog roka, prema nekim procenama, koštao bi oko 70 milijardi dinara, što je iznos prosečnog godišnjeg vojnog budžeta. U vreme reforme oružanih snaga proklamovano je da je profesionalni vojnik isplativiji za sistem odbrane. Na ovu računicu, međutim, danas se drugačije gleda.

– Priča o isplativosti profesionalne vojske pokazala se kao netačna – ističe general Milomir Miladinović. – Profesionalac je dvaput skuplji od vojnika na služenju vojnog roka. Ekonomski snažnije zemlje to možda mogu da priušte, a nama je to veliki izdatak.

Izvor: Novosti/ Rade Dragović

One Reply to “Sve više inicijativa i poziva državi da vrati obavezno služenje vojske

  1. Pa naravno da treba da se odsluzi vojska, treba da se ide, ima dosta onih koji ni na drvo ne mogu da se popnu, a kamoli da pocne treci svetski rat, daleko bilo, oni nece da znaju sta da rade, a sto se mene tice ja cu da odsluzim vojsku, bila ona obavezna ili ne!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Ostavite komentar