Zatvor do tri godine za pretnje i seksualno uznemiravanje na Fejsbuku

Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković o opasnostima koje prete na internetu

Deci je zabranjeno korišćenje društvenih mreža

Foto: Pixabay

Nakon što su korisnici društvenih mreža otkrili da na Fejsbuku postoje otvorene grupe u kojima članovi iz Srbije i regiona u pozitivnom kontekstu govore o incestu i pedofiliji i razmenjuju iskustva…

Piše: K. Živanović

… javnost je bila zgrožena i sa pravom postavila pitanje kako je moguće da ove grupe nesmetano postoje i funkcionišu, te zašto policija i tužilaštvo nisu reagovali i pokrenuli postupak protiv administratora.

U razgovoru za Danas tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković kaže da povodom ovog slučaja niko nije podneo krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu. On dodaje da policija i javno tužilaštvo Srbije preduzimaju radnje radi provere činjenica i donose odluke o daljem postupku, nakon saznanja da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

* Postoji li saradnja policije i tužilaštva u regionu kada su ovakve stvari u pitanju?

– Saradnja organa otkrivanja i gonjenja postoji, posebno imajući u vidu da su sve države regiona ratifikovale Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu Saveta Evrope.

* Koje su najčešće “zamke” koje vrebaju na društvenim mrežama a čije žrtve mogu biti deca?

– Potencijalnih opasnosti na društvenim mrežama ima puno i potrebno je obratiti posebnu pažnju na njihovo korišćenje od strane maloletnih lica. Deci je korišćenje društvenih mreža zabranjeno ili ograničeno. Na primer, kompanija Facebook Inc. u čijem se vlasništvu nalazi društvena mreža Fejsbuk ne dozvoljava korišćenje usluga te mreže deci mlađoj od 13 godina. Nažalost, mnogi roditelji ne poštuju ovo ograničenje i dopuštaju im da komuniciraju putem društvenih mreža i to bez nadzora. Jedna od tipičnih opasnosti je uspostavljanje komunikacije sa nepoznatim osobama koje se lažno predstavljaju kao njihovi vršnjaci, nakon čega im traže lične podatke, fotografije ili video-materijal.

* Često se pojedinci “svete”, iz različitih razloga, pa javno ostavljaju nečiji kontakt navodeći da se ta osoba bavi, recimo, prostitucijom. Jednom ste nam u razgovoru rekli da takvih pritužbi ima svakodnevno, i na desetine. Žrtve uznemiravanja, u najvećem broju devojke, do sada nisu imale nikakvu pravnu zaštitu. Da li im mogu pomoći nedavne izmene Krivičnog zakonika, u kojima su proganjanje i seksualno uznemiravanje sada krivična dela?

– Od 1. juna 2017. stupile su na snagu određene izmene Krivičnog zakonika kojima je uvedeno novo krivično delo – proganjanje, propisano članom 138a. Njime je obuhvaćeno neovlašćeno praćenje, uspostavljanje kontakta protivno nečijoj volji, zloupotreba podataka o ličnosti radi nuđenja robe ili usluga, pretnja napadom na život, telo ili slobodu druge osobe. Osuđeni za ova dela kažnjavaju se novčano ili zatvorom do tri godine. Ukoliko je krivičnim delom izazvana opasnost po život ili zdravlje, zaprećena kazna je od tri meseca do pet godina zatvora. U slučaju smrti, kazna je od jedne do deset godina zatvora.

* Koliko je do sada pokrenuto postupaka na osnovu upravo ovih izmena Krivičnog zakonika?

– S obzirom da je broj prijava u Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal za krivično delo “proganjanje” dosta mali, pretpostavljamo da društvena svest o navedenim zakonskim promenama još nije dovoljno razvijena. Podatke za druga javna tužilaštva ne posedujemo.

* Novinari su često žrtve uznemiravanja na društvenim mrežama. Zašto za njih ne postoji dodatna mera zaštite, s obzirom na to da se bave javnom delatnošću?

– Dodatne mere zaštite već postoje. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. u krivično delo “ugrožavanje sigurnosti” uveden je pojam “lice koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja”, koji se upravo odnosi na novinare. Za izvršenje ovog krivičnog dela zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Takođe, novinarska udruženja, Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, potpisali su Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara, koji se aktivno primenjuje.

Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, Foto: Medija centar
Nisu sva dela krivična

* Zbog čega vam se građani najčešće obraćaju?

– Građani se najviše obraćaju zbog krivičnih dela izvršenih putem računara, ali i određenih događaja koji su nastali korišćenjem, pre svega, društvenih mreža za koje smatraju da su krivična dela, ali za koja, po trenutno važećem krivičnom zakonodavstvu, ne postoji sankcija, već predstavljaju eventualno prekršaj ili osnov za podnošenje tužbe u građanskopravnom postupku.

Izvor: Danas

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *