EKONOMIJA VESTI

Gorivo poskupljuje oko 10 odsto

Skok cena nafte na svetskim berzama uticaće i na maloprodajne cene goriva u Srbiji Zbog povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz sporazuma o nuklearnom programu sa Iranom, ali i zbog skoka kursa dolara, cene nafte na svetskim berzama su u konstantnom porastu pa je „brenta“ dostigla nivo od 79,56 dolara po barelu.

Foto: Pixabay

Piše: G. Vlaović

– Uz manje oscilacije, trend rasta cene nafte neprekidno traje od sredine februara, tako da se neminovno odražava i na veleprodajne i na maloprodajne cene goriva kako u Srbiji tako i u drugim zemljama. Sasvim je izvesno da će do poskupljenja naftnih derivata doći i ovoga puta, sem ako ne nastupi nagli pad kursa dolara. U tom slučaju, maloprodajne cene goriva u Srbiji bi ostale na sadašnjem nivou. U suprotnom, do poskupljenja će doći ali treba naglasiti da će ono biti neznatno, to jest u procentu manjem od 10 odsto. Takođe, korekcija maloprodajnih cena ne bi nastupila odmah već za nekih mesec i po dana – kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

U odnosu na početak 2018. godine sirova nafta je poskupela za 16,8 odsto, a ovaj efekat je pojačan i skokom kursa dolara koji je iznosio 1,7 odsto. Benzin je u istom periodu poskupeo za 4,3 odsto, a dizel za 5,7 odsto.

U UNKS-u ističu da su od početka godine državna zahvatanja u Srbiji po litri benzina povećana za 2,63 dinara, a dizela za 3,07 dinara. To je posledica povećanja akciza, ali i rasta PDV-a zbog povećanja ukupne poreske osnovice. Analiza UNKS-a pokazuje da su državna zahvatanja u ceni benzina 55,2 odsto (82,44 od 149,4 dinara po litru), a dizela 53,8 odsto (85,6 od 158,98 dinara po litru). S obzirom da su proizvođači i uvoznici derivata nafte, pritisnuti rastom nabavnih cena sirove nafte, benzina i dizela, prinuđeni na korekcije veleprodajnih i maloprodajnih cena, u ovakvim situacijama su prethodnih godina mnoge države reagovale privremenim smanjenjem akciza. U UNKS-u ističu da će po svemu sudeći nagli rast berzanskih kotacija uskoro zahtevati upravo tu reakciju države.

U Srbiji je poslednji put ova mera primenjena 2012. godine kada je Vlada smanjenjem akciza na period od oko šest meseci doprinela smanjenju cene goriva, čime je u prvom redu sprečen veći poremećaj u onim sektorima privrede na koje cena goriva značajnije utiče. Zakon o akcizama omogućava Vladi da bez promene tog zakonskog akta smanji taj namet do 20 odsto i da ih nakon prestanka poremećaja vrati na zakonom propisan nivo.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić kaže za Danas da ne očekuje da se Vlada odluči na smanjenje akciza.

– Poskupljenje goriva je neminovno nakon intenzivnog skoka cena nafte na svetskim berzama. Međutim, vozači ne treba da se nadaju da će im vlast izaći u susret i smanjiti visinu svojih zahvatanja u ceni benzina i tako bar delimično neutralisati skok maloprodajnih cena goriva. U Srbiji, kada vlast podigne neki namet, veoma teško se odlučuje da ga naknadno smanji ako se ukaže prilika za to. Mislim da će tako biti i ovog puta. Dovoljno je navesti podatak da je naša država nametnula i akcize za struju, što ne postoji nigde u svetu, da bi se shvatilo koliko je državna kasa prazna i na koje sve načine se nadležni dovijaju da je napune. Problem je u tome što će kad poskupi gorivo, automatski poskupeti i sve oni segmenti u privrednom životu vezani za transport. Država bi sredstva za budžet trebalo da obezbeđuje borbom protiv sive ekonomije a ne akcizama i na taj način bi vozačima bio olakšan život – navodi naš sagovornik.

U ovom trenutku benzin evro premium BMB95 na pumpama košta 149,4 dinara po litru, evrodizel 158,98 dinara po litru, a TNG autogasa 75,69 dinara po litru.

Izvor: Danas

Ostavite komentar