EKONOMIJA VAŠ STAV

Ministrovanje Dušanovo: Otimanje plata i penzija i žmurenje na lopovluk

Dušan Vujović je u aprilu 2014. godine na predlog SNS-a izabran za ministra privrede. Nakon ostavke Lazara Krstića početkom avgusta 2014. postavljen je na funkciju ministra finansija koju je obavljao do početka maja 2018. godine kada je podneo ostavku.

U septembru 2014. Vujović je najavio restrukturiranje državnih firmi, otpuštanja u javnoj administraciji i borbu protiv sive ekonomije.

Umesto obećanog uvođenja reda, u periodu dok je bio ministar, protivustavno su smanjene penzije i plate u javnom sektoru, povećan je porez na imovinu; povećane sve akcize; i uvedene akcize na struju od 7,5%. Cena struje je povećana za 4,5%, ukupno 12%.

Država je nastavila da se zadužuje uzimanjem kredita i zajmova. Milijarde evra godišnje daje stranim investitorima i domaćim gubitašima.

Uspeh Vlade se meri rastom BDP, realnim rastom zarada, efikasnošću budžeta koji meri kvalitet usluga u odnosu na potrošena sredstva, ali i deficitom.

U 2017. godini smanjen je deficit. Deficit nije smanjen jer je država štedela, već jer je podigla poreze, odnosno zavukla ruke u džepove građana i privrede. Samo od povećanja PDV-a budžet od građana prihoduje više oko 50 milijardi dinara godišnje. Od povećanja poreza na dobit gotovo 30 milijardi.  Da se uveo red u javna preduzeća, za ovim ne bi bilo potrebe.

Posledica ovakvog smanjenja deficita je izuzetno negativan po privredni rast, po kvalitet usluga i životni standard. Priče o padu nezaposlenosti padaju u vodu nakon samo letimičnog pogleda na rast BDP-a.

BDP u 2017.godini bio je oko 1.9%

BDP prosek 2014 – 2016

Rumunija 12,26%
Makedonija 10,2%
Mađarska 9,47%
Kosovo 9,16%
Albanija 8,02%
Crna Gora 7,73%
BiH 6,67%
Hrvatska 4,1%
Srbija 1,66%

Budžet za 2018. godinu koga je predložilo ministartsvo finansija na čelu sa Vujovićem, kao i svi prethodni budžeti SNS-a, nastavlja da “štedi” tako što država uzima od građana i privrede, a svoj partijski parazitski sistem ostavlja netaknutim. Na subvencije se odvaja 42 milijarde dinara, na javna preduzeća i njihove dospele kredite još 30. Na kazne i penale po rešenjima sudova država plaća 18 milijardi.

Takođe, jedno od najvećih povećanja u budžetu za 2018. godinu odnosi se na Vladu Srbije, čiji su izdaci porasli za 50%. Ovi izdaci odnose se na vladu i njene institucije u užem smislu (potpredsednike, ministre bez porfelja, sekretarijate, kancelarije itd).

Ukupan trošak od ovih parazitskih institucija je oko 2,2 mlrd. dinara na godišnjem nivou. Poređenja radi, besplatni udžbenici za jednu školsku godinu za svu decu u Srbiji koštaju 2,9 mlrd dinara.

Posao ministra finansija je da obezbedi održivost javnih finansija i smanjenje deficita. Društvo koje je okrenuto prema stranim investitorima i državnim investicijama izgleda ovako kako izgleda Srbija.

Podobni ministri i dalje uveravaju građane da neki državni službenik, neki partijski kadar koji je dobio ogroman novac da ga raspoređuje, može to bolje da radi od samih privrednika koji upravljaju sa svojim novcem. Ovo dokle smo došli je direktna posledica loše ekonomske politike.

Izvor: DOSTA JE BILO

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar