EKONOMIJA SRBIJA

Srbija, država sa najvećom nejednakošću u Evropi! 70 odsto građana prima manje od proseka

Uzroci najveće nejednakosti u Evropi leže u tranziciji i poreskoj politici
Manje od proseka prima 70 odsto građana
Ilustracija, Foto: Pixabay

Srbija je društvo sa najvećom nejednakošću u Evropi kada se gleda razlika u dohotku onih sa najvećim i najmanjim prihodima.

Piše: Miloš Obradović

U Srbiji petina stanovnika sa najvećim dohotkom ima 9,7 puta veće prihode od petine sa dna lestvice. Izvor podataka o nejednakosti je Anketa o prihodima i uslovima života (SILC) koju Republički zavod za statistiku vodi od 2013. godine, a koju je analizirao Fond za razvoj ekonomske nauke.

Prema računici Dragovana Milićevića, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu trgovine, 70 odsto ljudi u Srbiji ima dohodak ispod prosečne zarade. On je izračunao da 10 odsto ljudi sa najmanjim dohotkom godišnje ima svega 778 evra, dok 10 odsto onih sa najvišim dohotkom u Srbiji ima prosečno 33.715 evra godišnje.

Zanimljivo je da se u dvadeset odsto najbogatijih stanovnika po prihodu ulazi sa samo 5.327 evra godišnje, što je na nivou mesečne plate od oko 440 evra. Ali u stvari veliki novac u Srbiji zarađuje samo jedan odsto onih sa najvećim dohotkom. NJihov godišnji dohodak je čak 158.841 evro. „Srbija je duboko podeljeno društvo i prema primanjima deli se na 80 odsto onih koji manje-više ne mogu da obezbede sebi dostojan život i 20 odsto onih kojima to nije problem. Preciznija analiza govori da samo 10 odsto stanovnika ima mogućnosti za luksuzan život u srpskim okvirima od oko 3.000 evra mesečno. I taj iznos je u odnosu na druge zemlje Evrope nizak“, objašnjava Milićević.

Prema objašnjenju Jelene Žarković, profesorke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i koautorke studije FREN-a, jedan od važnih razloga velike nejednakosti je tranzicija u kojoj je Srbija imala rast BDP-a bez rasta zaposlenosti.

„Od 2000. godine BDP je rastao u devet od deset godina. U istom periodu, zaposlenost je porasla samo u dve godine (2001. i 2007), u oba slučaja za zanemarljiv procenat. Drugim rečima, period ekonomskog rasta bez rasta zaposlenosti trajao je kod nas neuobičajeno dugo, a potom je 2008. nastupila ekonomska kriza čije su posledice po zaposlenost bile opet mnogo dramatičnije u Srbiji nego u zemljama u okruženju“, podseća ona.

Drugi razlog za najveću dohodnu nejednakost kod nas je ekonomska, tačnije poreska politika od 2000. godine. Naime u Srbija je do 2007. godine imala regresivno oporezivanje rada.

Veće plate bez većeg poreza

„Drugim rečima, porezi na rad su procentualno više opterećivali zarade niže plaćenih radnika nego onih sa visokim platama. Nakon toga, oporezivanje rada postaje tek blago progresivno, svakako i dalje najmanje progresivno u odnosu na druge evropske zemlje“, ukazuje Žarković.

Dok su druge zemlje mahom uvele progresivni porez na dohodak koji recimo u Hrvatskoj i Sloveniji ide i do 50 odsto za najviše zarade, dok je u Srbiji najviše stopa 15 odsto.

Takođe, socijalna davanja su značajna za ujednačavanje dohodaka u jednom društvu, a u Srbiji su izdaci za dva najveća socijalna davanja, dečiji dodatak i socijalnu pomoć, 0,6 odsto BDP-a dok je evropski prosek dvostruko veći – 1,1 odsto BDP-a. Pa čak i penzije, koje su u Srbiji značajan izvor dohotka i snažno deluju na smanjenje nejednakosti, imaju manji efekat nego u EU, a prema oceni Žarković, to je zbog slabe pokrivenosti žena penzijama, posebno u ruralnim krajevima.

Nepravedna podela

„Za početak bismo mogli da napustimo sistem oporezivanja dohotka koji se u ovakvoj formi ne može sresti nigde u Evropi i koji nažalost nije reformisan još od 2000. godine. Ovaj sistem omogućuje da se različite kategorije dohotka (zarade, dohodak od samozaposlenosti, od poljoprivrede, od autorskog dela, kapitala…) oporezuju različitim stopama pa tako iznos plaćenog poreza ne zavisi od visine dohotka već od toga u koju kategoriju vam je dohodak svrstan. Tako imate niz interesnih grupa (sportska udruženja, omladinske zadruge) koje su uspele tokom godina da izdejstvuju da budu svrstane u kategorije dohotka koje se efektivno oporezuju nižim stopama. Ukoliko bi se ovaj sistem napustio i sve kategorije prihoda oporezovale jednim porezom, postigla bi se horizontalna pravičnost u oporezivanju – da dva lica istog nivoa dohotka, bez obzira iz kojih izvora potiče njihov dohodak, plate isti iznos poreza. Vertikalna pravičnost, da viši iznos poreza plate oni sa višim dohotkom, postigla bi se progresivnijim poreskim stopama a ove trenutne od 10 i 15 odsto to svakako nisu“, zaključuje ona.

Deca nejednakih šansi

Studija FREN-a ukazuje i da kod nas postoji ne samo nejednakost ishoda, već i nejednakost šansi. Rezultati PISA istraživanja pokazuju da je dvostruko više funkcionalno nepismene dece u porodicama koje se nalaze među 20 odsto populacije najnižeg socioekonomskog statusa nego u 20 odsto najbolje stojećih porodica. Deca iz prve grupe zaostaju za svojim vršnjacima čiji roditelji pripadaju višim društvenim slojevima i to za dve školske godine, što ukazuje da obrazovni sistem ne uspeva da poništi efekte socioekonomskih nejednakosti. Štaviše, u nekim segmentima ih i produbljuje.

I srpski bogataši kaskaju za evropskim

Mada jedan odsto ljudi u Srbiji ima dohodak daleko iznad prvog sledećeg (99.) percentila, čak deset puta veći, ipak naši bogataši imaju najmanji dohodak u Evropi. Tako top jedan odsto Švajcaraca ima godišnji dohodak od 3,2 miliona evra, a drugi i treći su Luksemburžani sa 3,8 i Norvežani sa 2,7 miliona evra godišnje. Sa 158.000, srpskih „1%“ je na dnu evropske liste, čak i iza makedonskih „1%“ koji raspolažu sa više od 190.000 evra godišnje. Inače, u svim zemljama taj poslednji 100. percentil, odnosno jedan odsto najbogatijih odskače od svih ostalih, a to je pre svega zbog dohotka od kapitala kojim raspolažu.

Džini koeficijent

Dohodna nejednakost najčešće se meri takozvanim DŽini koeficijentom i Srbija je prema studiji Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), sa 38,6 poena poslednja po jednakosti, dobrano iza proseka EU od 31, pa čak i zemalja u okruženju, pošto Makedonija ima DŽini koeficijent 35,2, Hrvatska 30,6, dok je od bivših jugoslovenskih republika najizjednačenija Slovenija sa 24,5 poena.

Treba pomenuti i da je prema Anketi o potrošnji domaćinstava (APD) koja je do 2013. od kada se koristi modernija metodologija, bila glavni izvor istraživačima, nejednakost u Srbiji nešto manja i to pre svega zbog naturalne potrošnje.

Izvor: Danas

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar