Uredba Vlade o oporezivanju paušalaca je sramota za državu i nezaposlene ljude

Izmene i dopune Uredbe kojim se reguliše oporezivanje paušalaca su dobrodošle, ali daleko od toga da su dovoljne, ocena je srpskih preduzetnika sa kojima smo razgovarali.
Dragoljub Rajić, Foto: Printscreen /bsn.rs
Darko Vidić, direktor firme Geelancer i jedan od pomenutih preduzetnika, kaže da su promene poreskih propisa dobrodošle jer vode ka boljitku, ali da je potrebno još izmena i da ove nisu dovoljne.

– IT sektor u toj petoj grupi poreskih obveznika nije dobro definisan. Izmene i dopune ove Uredbe međutim, kao što je u najčešćim slučajevima reč, opet ostavlja prostor za razna tumačenja i bojim se da će se ubrzo doći u situaciju da svaka Poreska uprava tumači kako ona hoće limit za oporezivanje, da će svako imati svoje mišljenje, a da će mnogi zato morati da traže dodatna pojašnjenja od ministarstva i da se preganjaju sa poreskom – ističe Vidić.

Darko Vidić, Foto: Printscreen/ geelancer.com
Smanjivanje poreskih stopa i veća predvidivost

Naš sagovornik smatra da bi država morala da smanjuje stope poreza i to ne samo za paušalce, već za celokupnu privredu, a da porez bude formulisan tako da privrednici mogu da ga planiraju, a ne da strepe od svakog novog poreskog rešenja.

Iako se smanjuju limiti za uvećanja poreza, i dalje je, ocenjuju, ostavljeno na volji poreznika da određuju koliki je porez. Sudeći po ranijim iskustvima, kod poreza na imovinu, moguće je očekivati samovolju a samim tim i nepredvidivost, i najčešće korišćenje gornjeg limita kod određivanja poreza.

– Vlada se hvali time da je uvela ograničenje da poreske uprave godišnje ne mogu podizati poresku osnovicu paušalcima za više od deset odsto. Pa u 23 od 27 zemalja EU dozvoljeno godišnje povećanje paušalcima iznosi godišnja inflacija plus minus jedan odsto, ali svaku promenu odobrava ministar finansija… Dakle, to je daleko niže od ovog limita koji je postavila Vlada. A većina tih zemalja je daleko bogatija i ima viši standard nego Srbija. Problem je što će sada većina poreskih uprava koristiti priliku da i onda kada nema osnova paušalcima diže poreze u maksimalnom iznosu od deset odsto – kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Naš sagovornik podseća da se to isto desilo kod procene osnovice za porez na imovinu, gde je maksimum bio 0,4 odsto od tržišne vrednosti nepokretnosti, a 92 odsto poreskih uprava na teritoriji Srbije je uzelo taj maksimum i onda je došlo do toga da su porezi dizani 300-400 odsto. I ovde je, ističe Rajić, ostavljeno diskreciono pravo poreskim upravama da same to određuju, čime se neće stati na put njihovoj samovolji, pa će se dizanje iznosa do toga limita PU koristiti često bez osnove.

– Jedino što je ovde dobro je da neće moći da se povećava više od deset odsto, kao što je to PU radila 2014. godine, na primer, pa su posle to stavili van snage kada su se pobunili advokati, taksisti i drugi paušalci. Ali i tih deset odsto u našim uslovima je mnogo, jer procenat firmi koje imaju rast u prihodima od deset odsto u toku jedna poslovne godine je u Srbiji ispod jedan odsto, baš zbog teškog stanja, kriza potraživanja u privredi, prezaduženosti firmi i niske kupovne moći građana – kaže Dragoljub Rajić.

“Ukinuti uvećanje osnovice na osnovu novozaposlenih”

Do sada su paušalci koji zaposle neko lice imali deset odsto uvećanje osnovice za oporezivanje po svakom tako zaposlenom, a izmenama i dopunama Uredbe sada je to smanjeno na pet odsto.

Ovo je sramota za državu Srbiju i nezaposlene ljude, jer tako nešto ne postoji nigde u Evropi, da paušalac koji već plaća porez na zaradu zaposlenog koga zaposli ima i uvećanje poreza zato što je nekog zaposlio. To je trebalo potpuno ukinuti. To je porez na porez. Dok država subvencioniše bogate kompanije sa 4.000 do 7.000 evra po radnom mestu, naše domaće najmanje firme imaju uvećanje osnovice za oporezivanje ako zaposle nekog. Da li Vlada stvarno tako misli da reši nezaposlenost? – pita Dragoljub Rajić.

Naš sagovornik smatra da bi Vladu trebalo da bude stid što to nije ukinuto.

– Umesto da daju priliku ljudima da osnivaju firme i legalno rade (i možda bez ikakve subvencije zaposle još nekog) na snazi opstaju suluda opterećenja. Najbolji pomak je što je dozvoljeno da neke proizvodne delatnosti koje isključivo proizvode proizvode domaće radinosti takođe mogu da spadaju u paušalne obveznike, što će značiti preduzetnicima u ruralnim delovima zemlje kojima je jednostavnije da ne vode složeno knjigovodstvo i poslovne knjige. To za njih znači manje birokratije i troškova poslovanja i ovo treba pozdraviti – zaključuje Dragoljub Rajić.

Izvor: Blic/ Danijela Nišavić

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *