EKONOMIJA

Za jeftin hleb hvala ratarima i pekarima, a NE „hvala Vučiću“

BEOGRAD – Razlog zbog koga niko Vučiću nije čestitao na najjeftinijem hlebu, možda je to što je cena te, u Srbiji osnovne namirnice, regulisana davno pre nego što je on došao na vlast, uredbom iz oktobra 2010.

Ilustracija, Foto: Profimedia

Verovatnije je da bi čestitke pre trebalo uputiti ratarima, jer jeftin hleb opstaje zahvaljujući tome što država, preko robnih rezervi, već godinama drži nisku cenu pšenice, piše Danas. U red za odavanje priznanja ubacuju se i pekari, koji pomenutom uredbom imaju obavezu da tržištu isporuče određene količine „narodne vekne“ po ceni od 45 dinara, ali ni to se ne ističe previše jer se pecivom i drugim vrstama takozvanih specijalnih hlebova, dobro nadoknadi ono što se na „savi“ izgubi. Ipak, možda se o temi jeftinog hleba u Srbiji ćuti najviše zbog toga što ona odslikava siromaštvo.

O tome svedoči podatak da prosečna porodica u Srbiji za hranu izdvaja 34,5 odsto ukupnog prihoda, dok je prosek zemalja EU tek 12,2 odsto. Mnogo veći razlog za brigu je što naša domaćinstva sve manje novca imaju za hranu, pa osim ubedljivo najveće potrošnje hleba, koja odnosi gotovo pet odsto ukupnih primanja, na stolu je, u poređenju sa EU, manje svih drugih namirnica, posebno mesa i mleka.

Tako prosečna potrošnja hleba u Srbiji je 117 kilograma po članu domaćinstva, dok u susednoj Hrvatskoj, za nas po standardu i prehrambenim navikama najpribližnijoj zemlji EU, iznosi 61,3 kilograma po osobi. U drugim zemljama EU godišnje se potroši od 30 do 40 kilograma hleba po članu domaćinstva. Sličan je odnos i kada je meso u pitanju, pa prosečna srpska porodica po članu godišnje potroši 41,3 kilograma, dok se u EU, kao i u Hrvatskoj potroši oko 20 kilograma više. Ilustracija siromaštva je i potrošnja mleka, koje kod nas opada i prema poslednjim statističkim podacima iznosi 49,4 litara po članu, u Hrvatskoj dostiže 66,2 dok je prosek u EU 90 litara.

– Velika potrošnja hleba i njegova niska cena nisu odraz visokog standarda, ali kako je to jedna od najvrednijih, kultnih namirnica, preko njega se obično prelamaju i socijalna i politička pitanja. Tačno je da se kod nas poslednjih godina održava niska cena, ali treba imati u vidu da se to odnosi samo na jednu vrstu hleba, koju prema Uredbi pekare moraju da isporuče u količini od najmanje 30 odsto od ukupne proizvodnje. Uz to, i poslednjih godina cena pšenice na svetskim berzama je u padu, pa se sa doskorašnjih 27 do 28 dinara za kilogram, ove sezone održava na tek 18 dinara. To omogućava i državi da obezbedi nisku cenu hleba – kaže za Danas agroekonomista Milan Prostran.

Proteinski izvori poput mesa ili mleka manje su dostupni stanovništvu Srbije zbog niske kupovne moći, i tu je, održavajući samo socijalni mir, država pala na ispitu, kaže naš sagovornik.

Izvor: seebiz.eu, Danas

Ostavite komentar