GLASNIKOV MAGAZIN SVET

Ekskurzije „Putinovim stopama“ hit u rodnom gradu Vladimira Putina

Ekskurzije „Putinovim stopama“ već godinama su hit u Sankt Peterburgu, rodnom gradu Vladimira Putina. Vodiči pokazuju turistima mesta gde je odrastao, živeo i radio ruski predsednik i pričaju im zanimljive detalje iz Putinovog života.

Prikazuju Putina kao sina, đaka, studenta, sportistu, kagebeobvca, Lenjingrađanina. Vodič govori o ključnim događajima iz života predsednika, njegovom detinjstvu, školovanju, ljubavima i početku karijere, koja je odredila njegovu dalju sudbinu i sudbinu cele zemlje.

Tako turisti mogu da vide porodilište u kome se Putin rodio, zgradu u kojoj je živeo, školu koju je pohađao, crkvu u kojoj je kršten, mesta na kojima se sastajao sa svojom budućom suprugom Ljudmilom i zgradu KGB — mesto, gde je radio.

„Stranci se najviše interesuju za ovu ekskurziju“, kaže Georgij Rusanov, turistički vodič koji nas je sproveo „Putinovim mestima“, kako to Rusi zovu.

Dolaze, dodaje, najviše Evropljani: Nemci, Francuzi, Englezi, ali ima i Amerikanaca.

Foto: Screenshot

„Postavljaju najrazličitija pitanja. Dosta su sumnjičavi i žele da čuju nešto loše iz života predsednika, a ja im namerno govorim samo dobro“, uz osmeh kaže i dodaje:

„Žele da čuju nešto intrigantno, nešto što se može staviti na naslovnicu novina, tipa kako je mali Volođa Putin opljačkao banku. Svi oni traže nekakvu senzaciju. Veoma ih zanima i kakav je moj odnos prema Putinu, ali ja na takva pitanja ne odgovaram, jer smatram to neprofesionalnim. Moje ekskurzije se oslanjaju na činjenice iz Putinovog života, a ne na glasine“.

Kako kaže, i Rusi su masovno zainteresovani za obilazak „Putinovih mesta“, a naročito oni stariji.

„Posebno starije Ruse interesuje ova ekskurzija, zato što ona ne oslikava samo Putinov život, već i njihovu mladost. Oni vole da se sećaju kako su išli u školu i da se prisete života u sovjetsko doba. Njihova pitanja su sasvim drugačija od onih koje postavljaju stranci. Oni vole da čuju sve lepo o predsedniku, da slušaju priče o njemu kao sportisti, obaveštajcu itd“.

U poslednje vreme, dodaje Georgij, u ogromnom broju dolaze i Ukrajinci, koji žele da saznaju nešto više o životu ruskog predsednika.

„Na poslednje tri ekskurzije imao sam mnogo turista iz Ukrajine. Bio sam čak time i iznenađen i pitao sam se zašto ljude iz Ukrajine toliko interesuje Putin?! Za njih je on poslednja nada. Njima tamo zabranjuju da ga vole, a kada se nešto zabranjuje, onda je to još privlačnije. Oni dolaze ovde i govore kako Putinu treba podići spomenik i slično“.

Foto: Screenshot/ Youtube/ Telegram.hr

Putin je u Peterburgu proživeo 44 godine, gotovo u samom centru grada. Iako se stanovnici Sankt Peterburga ponose time što je predsednik Rusije njihov sugrađanin, ni na jednom mestu se ne može videti nešto bi se moglo nazvati pravljenjem kulta ličnosti, nigde nema spomen-ploče ili nečega sličnog.

„Putin ne voli kada se previše pažnje posvećuje njegovoj ličnosti. Čuo sam da je Džudo savez hteo da postavi tablu na mestu gde je Putin trenirao, ali im to nije dozvoljeno. Očigledno da predsednik ne želi da se stvara kult ličnosti“, dodaje Georgij.

Prva „stanica“ koju smo posetili bilo je lenjingradsko porodilište „V. F. Snegireva“ u ulici Majakovskog broj 5, gde je pre više od šest i po decenija, 7. oktobra 1952, Marija Ivanova Putin rodila sina Vladimira. Kada su ga dobili, njegovi roditelji su imali više od 40 godina. Za roditelje je to bila ogromna radost, pošto su im prethodno dva sina umrla — jedan nekoliko meseci po rođenju, a drugi za vreme Drugog svetskog rata, tokom blokade Lenjingrada.

Dok idemo ka zgradi u kojoj je mali Volođa živeo, Georgij priča o Putinovoj porodici, o ljubavi i venčanju njegovih roditelja; govori o ranjavanju Putinovog oca dok je služio otadžbini i teškim danima blokade Lenjingrada, koju je njegova majka preživela. Pokazuje stare i izbledele fotografije njegovih roditelja i dede Spiridona Ivanoviča, Lenjinovog i Staljinovog ličnog kuvara. Na jednoj od fotografija je i slika Putinovog oca — ista onakva kakvu ruski predsednik nosi na Dan pobede, tokom šetnje „Besmrtnog puka“.

„Ovo je još jedan Vladimir Vladimirovič“, kaže mi Georgij dok prolazimo kraj spomenika velikog ruskog pesnika Vladimira Majakovskog, po kome ulica i nosi ime.

„Dva Vladimira Vladimiroviča su ovde živela, ali u različito vreme“, dodaje Georgij.

Kao i mnogi građani Sovjetskog Saveza, porodica Putin je živela u „komunalnoj kvartiri“, u Baskovoj ulici broj 12, koja seče Majakovsku. Bili su to stanovi u kojima je živelo više porodica — svaka je imala svoju sobu, a zajednički su koristile kuhinju i toalet.

Putinovi su delili stan sa još dve porodice. Grejali su se na drva i nisu imali kupatilo.

„Pedesetih godina, kada je Putin rođen, više od 60 odsto stanova u Sankt Peterburgu bile su ’komunalke‘, mada su takvi stanovi postojali i u carskoj Rusiji, samo su se drugačije zvali. Po statistici, 2000. godine u gradu je ostalo oko osam odsto ’komunalnih kvartira‘. I danas ih ima. U Putinovom detinjstvu to je bila potpuno normalna situacija, većina ljudi je tako živela. Njegov otac Vladimir Spiridonovič je radio u fabrici ’Jegorova‘ i porodica se nije razlikovala od drugih. Dakle, mali Volođa je imao tipično sovjetsko detinjstvo“, priča Georgij.

Na broju 12 danas se nalazi sveže ofarbana fasada u boji cigle, a u dvorištu su stambene zgrade iz 19. veka žućkaste boje. Ništa ne napominje da je tu nekada živeo ruski predsednik.

U osnovnu školu sadašnji lider Rusije išao je u susedstvu, u Baskovoj ulici broj 8. U mlađim razredima Putin nije blistao. Zbog nestašluka ga nisu čak primali ni u pionire, ali je pionirsku maramu, ipak, dobio.

Sve je krenulo nabolje kad mu je razredni starešina u petom razredu postala Vera Gurevič, nastavnica nemačkog jezika.

Georgij pokazuje fotografiju na kojoj mladi Putin pleše sa svojom školskom drugaricom i prvom simpatijom — Lenom Grjaznovom.

„Volođa je sedeo u dvorištu svoje zgrade i učio nemački. Lena mu je prišla i pozvala ga da prošetaju. Volođa je odbio, jer je morao da uči, a Lena mu je tada postavila uslov: ’Biraj, ili ja ili učenje‘. Volođa je izabrao školu. Posle te epizode, rastao se sa Lenom i postao predsednik, a Lena je posle plakala i u jednom intervjuu, godinama kasnije, priznala da žali zbog toga što je izgubila Volođu“, priča Georgij.

Posle završetka osmoljetke promenio je školu, a kasnije se i odselio iz kraja u kome je proveo detinjstvo. Njegov otac je kao ratni vojni invalid dobio garsonjeru na Prospektu Žukova, gde je Putin živeo sa roditeljima i suprugom Ljudmilom, sve dok nije dobio svoj stan.

Putinovi roditelji su doživeli duboku starost. Oboje su umrli od raka, 1999. Prvo je početkom godine umrla majka, a zatim u avgustu i otac. Nekoliko dana nakon smrti oca, Putin je postavljen na mesto premijera zemlje.

Izvor: rs.sputniknews.com

Ostavite komentar