GLASNIKOV MAGAZIN

Recept za hit pesmu: Vedrina, ples i pevačica

Želite li da napišete muzički hit, veća je verovatnoća da ćete to uspeti s pesmom koja je vedrija, uz koju može da se pleše i koju izvodi pevačica, pokazala je studija o 30 godina evolucije u muzici.

Ali iako ljudi očigledno preferiraju vedrije pesme, njih je sve manje i manje.

„Svake godine izlazi sve više nesrećnih pesama“, utvrdio je tim s kalifornijskog univerziteta Irvin u časopisu Royal Society Open Science.

U njihovoj analizi pokazalo se da su u pesmama u zadnjih 30 godina „sreća“ i „vedrina“ u opadanju, dok je „tuge“ sve više.

Ali tom trendu prkose hitovi.

Veselije pesme, naime, na top listama polaze bolje od tugaljivih.

Odličan primer za to je „Happy“ Farela Vilijamsa.

U studiji nisu analizirani stihovi nego samo karakteristike zvuka pop pesama, ali rezultati odgovaraju ranijim istraživanjima koja su pokazala da iz pesama nestaju „pozitivne emocije“.

U ranijoj studiji koja je pokrila razdoblje od 1980. do 2007. pokazalo se tako da su stihovi sve egocentričniji, da se sve više upotrebljavaju reči „ja“ i „moje“, kao i druge antisocijalne reči poput „mržnja“ i „ubistvo“.

Takav trend u pisanju stihova u skladu je s društvenim trendovima rasta usamljenosti, socijalne izolacije i mentalnih poremećaja.

U novoj kalifornijskoj studiji, utemeljenoj na pola miliona pesama objavljenih u Britaniji od 1985. do 2015, pokazalo se i da su sve manje popularne pesme koje pevaju muškarci.

„Poslednjih godina više hitova izvode pevačice“, navodi se u studiji.

„To je posebno zanimljivo s obzirom na veliku debatu o ulozi žena u muzičkoj industriji, rodnoj neravnopravnosti, stereotipovima i seksualizaciji pevačica“, dodaje se.

Pesme u studiji smatrale su se upešnim ako stignu do prvih sto na muzičkim lestvicama, a takvih je samo četiri posto od svih objavljenih.

Popularnost raste pesmama koje se opisuje kao vedrije, opuštenije i „plesnije“, što je moguće povezano s usponom elektronske muzike i padom popularnosti roka i hevi metala.

Istraživanje je pokazalo i da je mala verovatnoća da će klasika i džez doći do top lista, koje su mahom rezervisane za pop i dens pesme.

Može li ovo pomoći stvaraocima muzike?

„Moglo bi, ako prate trendove i nastoje da ih slede“, kazala je koautorka studije Natalija Komarova.

„Ali veliki deo uspeha i dalje čini ‘ono nešto’ što ni matematičari ne mogu da izmere“, naglasila je.

Izvor: N1

Ostavite komentar