GLASNIKOV MAGAZIN ISTORIJA ŽIVOT

Sofija je uzela pravoslavnu veru, promenila ime, skinula muža sa trona i zavladala Rusijom

Sofija je uzela pravoslavnu veru, promenila ime, skinula muža sa trona i zavladala Rusijom

Bila je carica Rusije više od 30 godina! Inteligentna, nemilosrdna, najmoćnija žena na svetu! Ostala je zapamćena više po svojim ljubavnim vezama, nego po svojim dostignućima iako je veoma doprinela razvoju Rusije stavljajući obrazovanje na prvo mesto i uzdižući umetnost…

Katarina II, poznatija kao Katarina Velika, rodila se 2. maja 1729. godine u Štetinu, kao druga nemačka princeza pod imenom Sofija Augusta Frederika. Njen otac, Kristijan August, stekao je slavu u vojsci kao uspešan vojni oficir, dok joj je majka bila princeza Johana Elizabet od Holštajn-Gotorpa. Johana se Sofiji veoma malo posvećivala, a svu svoju majčinsku brigu je usmerila ka bolešljivom sinu Vilhelmu Kristijanu, koji je umro kada mu je bilo 12 godina. S druge strane, o Sofiji je brigu vodila njena guvernanta Babet.

Obrazovanje je stekla od privatnih učitelja, od kojih je naučila tri jezika – nemački, francuski i ruski. Ruski se pokazao veoma korisnim kada je Sofijina majka dobila poziv od carice Elizabete da dođe u Sankt Petersburg. Elizabeta i Johana su tada već neko vreme održavale dobar odnos, pa je carica Rusije imala u planu da svog naslednika Petra od Holsteina oženi Sofijom. Svoj plan je i sprovela u delo, pa je tako Sofija prešla u pravoslavnu veru, promenila svoje ime u Katarina i godine 1745. udala se za Petra, naslednika ruskog trona.

Iako brak Katarine i Petra nije bio uspešan, iz njega je proistekao voljeni sin Pavle. Godine 1762. Katarinin suprug je proglašen carem Petrom III, ali ga je ubrzo Katarina skinula s trona, postavši carica. Nedugo posle toga, Petar je ubijen, a nikada se nije otkrilo da li je i Katarina bila umešena u njegovu smrt. Ono što je poznato jeste da je nakon svog supruga imala mnogo ljubavnika koje je postavljala na visoke položaje u društvu, a najpoznatiji i najuspešniji od njih bio je ruski vojskovođa Grigorij Potemkin.
Katarina je najviše doprinela svojoj državi proširenjem njenih granica i modernizovanjem. Tokom njene vladavine, Rusko carstvo se proširilo na jug i zapad, obuhvatajući teritorije kao što su Krim, Litvanija i Belorusija. Sporazumi s Pruskom i Austrijom doveli su do tri podele Poljske 1772, 1793. i 1795. godine. Time je Rusije prišla centralnoj Evropi.

Katarina se na početku bavila uvođenjem političkih i društvenih reformi, a kako je starila, postajala je sve konzervativnija. Godine 1767. sazvala je Zakonodavni odbor koji bi kodifikovao ruske zakone i osavremenio rusku državu. Odboru je predstavila svoj Ukaz, upadljivo liberalan dokument koji se sastojao od njene ideje idealne vlade. Međutim, odbor nije odreagovao u skladu s njenim željama, a izbijanje rata s Otomanskim carstvom 1768. godine joj je dalo priliku da taj odbor i raspusti.

Oslanjajući se na plemstvo, 1785. godine izdala je dokument pod nazivom Povelja plemstvu, proglašavajući ovaj stalež odvojenim od ruskog društva i obezbeđujući im određene privilegije. Tim činom je poverila plemstvu sve svoje brige koje je prethodno imala o neprilikama s kmetovima, čiji su se status i prava znatno smanjili.

Katarina se najviše zanimala za razvoj kulture i obrazovanja. Kao sponzor mnogih kulturnih dešavanja, njena posvećenost umetnosti je bila primetna u velikoj meri. U Sankt Petersburgu je naručila izgradnju pozorišta za operske i baletske izvedbe, a čak je i sama napisala nekoliko libreta. Takođe je posedovala i istaknutu kolekciju umetničkih dela koja su bila izložena u kraljevskoj rezidenciji u Sankt Petersburgu.

Obožavala je da čita, a vremenom je ostvarila kontakt s mnogim istaknutim misliocima tog perioda, kao što su francuski filozofi Deni Didro i Volter. Upravo je Didro prozvao Katarinu “velikom”, što je odmah prihvaćeno kao njen nadimak. Želeći da se oproba i u književnosti, Katarina je pisala o svom životu u jednoj zbirci memoara. Bila je borac i zaštitnik umetnosti, književnosti i obrazovanja.
Zabeleženo je da je Katarina imala oko 12 ljubavnika tokom svog života. Imala je tačno utvrđen sistem po kojem je započinjala svoje afere. Naime, onima koji su joj se u određenom trenutku dopadali davala je poklone, dodeljivala im razne počasti i titule kako bi ih osvojila. Na kraju svake veze, obično je pronalazila različite načine da se oslobodi svojih ljubavnika. Međutim, njen možda najznačajniji ljubavnik, Grigorij Potemkin, posle dugogodišnje veze ostao je njen doživotni prijatelj, čak iako su im strasti splasnule. Pored sina Pavla, imala je još troje dece s nekim od njenih miljenika.

Katarina Velika je umrla 17. novembra 1796. godine u Sankt Petersburgu, a nasledio ju je sin Pavle.

Ostala je zapamćena više po svojim ljubavnim vezama, nego po svojim dostignućima. Istoričari joj takođe zameraju što nije poboljšala život kmetova koji su činili većinu ruskog stanovništva. I pored toga, veoma je doprinela razvoju Rusije, stavljajući obrazovanje na prvo mesto i uzdižući umetnost. Takođe je, kao pravi vođa, proširila teritoriju ruske države služeći se vojnom moći i diplomatskom veštinom koje je posedovala.

Video:

Izvor: Prva                                                                 Foto: Screenshot

Ostavite komentar