ZANIMLJIVOSTI

Da li žene sa većim zadnjicama rađaju pametniju decu?

Istina ili zabluda

Istraživanja na Oxford Univerzitetu: Da li žene sa većim zadnjicama rađaju pametniju decu?

Da li žene sa većim zadnjicama rađaju zdraviju, pametniju decu je tema o kojoj se odavno u narodu diskutovalo, a sad su i naulnici počeli da se interesuju za ovu večitu dilemu. Istraživanje na Oxford Univerzitetu dokazala su da više masnog tkiva na ženskim stražnjicama znači čuvanje dodatnih nutrijenata. Među tim hranjivim materijam su i omega-3 kiseline koje su zaslužne za pravilno razvijanje mozga kod beba, što majka dojenjem prenosi bebi.

Stručnjaci navode da je ovo zapravo dokazano odavno i da podaci kažu kako masti u majčinom mleku dolaze iz donjeg dela tela, dakle stražnjice, bedara itd. Visok nivo omega-3 kiselina postaje ključni deo za razvoj deteta.William Lassek sa Univerziteta u Pitsburgu prvi je postavio ovu hipotezu i napisao je knjigu pod nazivom “Why Women Need Fat” ili “Zašto ženama treba mast”.

Zapravo tajna je u evoluciji. Što telo čuva više masti, verovatnoća za “preživljavanje” i sama sposobnost preživljavanja je veća. Poznato je da se muškarcima dopadaju žene sa velikim zadnjicama i ta privlačnost može se opisati evolucijom. Naime, muškarcima su instinktivno ovakve žene privlačnije jer tako sada objašnjavaju podsvesno osećaju da će im roditi inteligentniju decu, a samim tim i sposobniju za opstanak.

Naravno, postoje i drugi faktori koji igraju ulogu u rađanju inteligentnije dece, kao na primer opšte stanje tela i način prehrane, ali vratimo se temi.

Šta su dobre masti?

NAUČNICI sa Harvarda su nakon dugogodišnjeg istraživanja došli do zaključaka da masti koje unosimo kroz ishranu nisu uvek štetne po zdravlje. Neke od njih su i veoma korisne i mogu da nam pomognu.

Srčani problemi i povišen holesterol, koji obično nastaju uzimanjem zasićenih i trans masti mogu da se spreče ukoliko umesto njih koristimo nezasićene masti, tvrde istraživači.

Tim naučnika je radio studiju punih 30 godina u kojima je učestvovalo više od 120 hiljada učesnika. Istraživači su pratili njihov način ishrane, da li i koliko često drže dijetu, kakav je njihov način života kao i od kojih bolesti su lečeni. Na svake dve do četiri godine učesnici su popunjavali upitnik o zdravstvenom stanju. Rezultati su pokazali da osobe koje jedu hranu koja sadrži zasićene masti imaju veću verovatnoću da prerano umru od srčanih oboljenja, raka, kao i od neurodegenerativnih i respiratornih bolesti.

Naučnici su došli do zaključka da se na svakih pet odsto zasićenih masti koje osoba unese u organizam rizik od smrti povećava za osam procenata. S druge strane, svakodnevna ishrana koja uključuje nezasićene masti produžava život i za 19 odsto smanjuje rizik od prerane smrti.

Zasićene masti nalaze se u velikom broju namirnica, kao što su crveno meso, puter, punomasni sir. One podižu nivo holesterola u krvi koji kod mnogih osoba dovodi do pojave srčanih oboljenja i moždanog udara. Zato stručnjaci savetuju da izbacimo, ili bar smanjimo u ishrani namirnice koje sadrže životinjsku mast i zamenimo ih onima koje su bogate zdravim biljnim mastima.

Dobre masti nalaze se u maslinovom ulju, avokadu, kikirikijevom i ulju od repe, orasima i ribi. Omega-3 masne kiselina koje se nalaze u ovoj hrani štite srce i krvne sudove i pozitivno utiču na naše zdravlje.

Tako da je odgovor na večitu dilemu, da li žene sa većim zadnjicama rađaju pametniju decu očigledno dobila odgovor.

Redakcija Jutarnji GLASnik

Ostavite komentar