Dogodilo se na današnji dan – 10. mart

1528 – U Beču je kao jeretik spaljen na lomači Baltazar Hubmajer, jedan od glavnih vođa austrijskih baptista.

1628 – Rođen je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi, koji se smatra tvorcem mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksno sočivo – jednostavni mikroskop koji uveličava do 180 puta.

1772 – Rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, jedan od začetnika nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. Pisao je eseje, pesme i pripovetke propagirajući ideje romantičarskog pokreta. U „Istoriji stare i nove književnosti“ dao je jedan od prvih pregleda celokupne svetske književnosti.

1856 – Umro je Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, „otac“ srpske drame i, kao ministar prosvete jedan od glavnih organizatora prosvetnog i kulturnog života u obnovljenoj Srbiji. Učestvovao je u osnivanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren izvođenjem njegove tragedije „Smrt Stefana Dečanskog“. Njegove drame su više od 100 godina na pozorišnim repertoarima („Laža i paralaža“, „Pokondirena tikva“, „Kir-Janja“, „Rodoljupci“).

1872 – Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države.

1915 – U Čikagu je održan Prvi jugoslovenski narodni sabor, sa predstavnicima 486 raznih iseljeničkih organizacija iz SAD i Kanade. Bila je to prva velika javna manifestacija u svetu u korist ideje o oslobađanju i ujedinjenju južnoslovenskih naroda u jednu državu.

1922 – Britanske vlasti su uhapsile Mahatmu Gandija, optužile ga za pobunu i osudile na šest godina zatvora.

1945 – Tokio je u Drugom svetskom ratu razoren napadom 300 američkih bombardera B-29. Poginulo je oko 100.000 stanovnika japanske prestonice, a bez domova je ostalo oko milion.

1948 – Šef čehoslovačke diplomatije Jan Garig Masarik, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika, izvršio je samoubistvo iskočivši kroz prozor zgrade ministarstva u Pragu.

1952 – Bivši predsednik Kube Fulhensio Batista oborio je kubansku vladu i potom kao diktator vladao zemljom do 1959, kada ga je srušio s vlasti Fidel Kastro.

1959 – U Lasi, glavnom gradu Tibeta, izbila je pobuna protiv kineske vlasti. Nakon višednevnih uličnih borbi Kinezi su ugušili pobunu, a dalaj lama je izbegao u Indiju.

1968 – U feribotu koji se prevrnuo u luci grada Velington na Novom Zelandu poginulo je najmanje 200 ljudi.

1969 – Džejms Erl Rej, optužen za ubistvo američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga u aprilu 1968, osuđen je na 99 godina zatvora.

1974 – Japanski poručnik Hiro Onade predao se, posle 29 godina skrivanja u džungli, filipinskim vlastima, objasnivši da „nije dobio naređenje o povlačenju i prestanku rata između SAD i Japana“.

1975 – Snage severnog Vijetnama su, u prvoj velikoj pobedi u Vijetnamskom ratu, zauzele grad Buon Ma Tuot. Ta pobeda označila je početak velike ofanzive koja je sedam nedelja kasnije dovela do osvajanja Sajgona (Ho Ši Min).

1990 – Sud u Iraku osudio je na smrt britanskog novinara Farzada Bazofta zbog špijunaže. Uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela iračkim vlastima da mu poštede život, pogubljen je 15. marta.

1993 – Suharto je šesti put izabran za predsednika Indonezije.

1995 – U eksploziji ispred džamije u pakistanskom gradu Karačiju i pucnjavi jednog teroriste na ljude koji su potrčali da pomognu povređenima, poginulo je 12 ljudi, uključujući petoro dece, a 26 je ranjeno.

1997 – Vatikan je uspostavio diplomatske odnose s Libijom.

2000 – Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) uputila je protest srpskim vlastima zbog zatvaranja nezavisnih radio i televizijskih stanica u Srbiji, ocenjujući da ova akcija vlasti „poprima alarmantne razmere“.

2001 – SAD su uslovile ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji saradnjom sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, zahtevajući izručenje optuženih za ratne zločine, pre svega bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića do 31. marta. Nakon hapšenja Slobodana Miloševića 1. aprila, SAD su odobrile pomoć Jugoslaviji od 50 miliona dolara.

2002 – U odmazdi za pogibiju 11 Izraelaca u samoubilačkom bombaškom napadu arapskih ekstremista u Jerusalimu, izraelski helikopteri razorili su sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi.

2004 – Libija je potpisala protokol kojim je dozvolila Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju pri UN, da vrši inspekcije u njenim atomskim skladištima.

2005 – Umro je irski komičar Dejv Alen poznat po skečevima koje je izvodio sedeći u barskoj stolici, sa cigaretom u jednoj i čašom viskija u drugoj ruci.

Izvor: agencije

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *