Dug od oko pet miliona evra prema Beogradu neobjašnjivo nestao

Savet za borbu protiv korupcije utvrdio da je 566,4 miliona dinara, koliko su firme Pivej invest i So-lo invest dugovale Gradu Beogradu za zakup građevinskog zemljišta jednostavno izbrisane iz kasnijih izveštaja, bez naznaka da je dug ikada izmiren.

Foto: saznajlako.com

Iako poseduje hiljade hektara građevinskog zemljišta i hiljade lokala i stanova Grad Beograd ostvaruje male prihode od svoje imovine pokazuje Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije koji se bavio raspolaganjem nepokretnosti u prestonici.

Razlozi ove nelogičnosti variraju od volšebnog nestajanja dugovanja firmi koje su zakupile građevinsko zemljište preko izdavanja poslovnog prostora u centru grada za nekoliko hiljada dinara do nagomilanih i nenaplativih potraživanja po osnovu naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

Izveštaj Saveta, koji je objavljen početkom septembra, između ostalog posebno ističe podatke koji se odnose na zakup građevinskog zemljišta a pokazuju da se prihodi gradu od izdavanja građevinskog zemljišta poslednjih godina drastično smanjuju – od 2,7 milijardi u 2011. do 282 miliona u 2014, odnosno 412 miliona u 2015. godini.

Neobjašnjiv nestanak dugovanja

Dok se prihodi smanjuju milionska dugovanja određenih firmi neobjašnjivo nestaju.

Tako se u Izveštaju Saveta navodi primer dve kompanije Pivej invest (peeway) i So-lo invest, čiji je ukupan dug od 566,4 miliona dinara iz 2013. godine ne pojavljuje među potraživanjima iz 2015.

Savet ističe da Direkcija za građevinsko zemljište nije pružila objašnjenje kako su ovi dugovi nestali a na isto pitanje ni list Danas nije dobio odgovor.

Inače, kako piše Danas, preduzeća Pivej invest I So-lo invest koja se nalaze u vlasništvu Deks lukas trejda nemaju zaposlene, ne ostvaruju nikakve prihode poslednjih godina i tokom 2012. bila su u stečaju pa je otvoreno pitanje kako bi uopšte mogla da izmire dug.

Slaba naplata naknada za uređenje građevinskog zemljišta

Pored neplaćenih dugova od zakupa građevinskog zemljišta Grad ima problema i sa naplatom naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

Koliki je tačan dug po ovom osnovu teško je utvrditi s obzirom da podaci koje je Direkcija za građevinsko zemljište dostavila Savetu pokazuju mnogo manju sumu od one koju su gradski predstavnici poput Gorana Vesića pominjali u medijima.

Vesić je, piše Danas, početkom godine najavljujući reprogram duga za uređenje građevinskoh zemljišta pomenuo iznos od 16 milijardi dinara potraživanja.

Među dužnicima za uređenje građevinskog zemljišta nalaze se fizička i pravna lica a Savet navodi da su se početkom ove godine na sajtu Direkcije mogle videti fotografije velelepnih vila na atraktivnim lokacijama poput Dedinja i Vračara čiji vlasnici nisu platili naknadu. Istovremeno, među pravnim licima sa nagomilanim dugovima nalaze se oni koji nemaju zaposlene ili su otišli u stečaj pa je naplata za njih neizvesna.

Grad izdaje 100 kvadrata u centru za 30 evra

Na kraju, Grad ne gubi samo zato što ne može da naplati dugove već i zato što svoju imovinu daje u zakup po neracionalno niskim cenama.

Iz liste izdatih nepokretnosti vidi se da se lokali u centru grada izdaju za nekoliko hiljada dinara koliko košta zakup prostora na Kosančićevom vencu. Pored ovog, postoje i brojni drugi primeri nelogično male zakupnine pa tako celi spratovi od 300 kvadrata na Terazijama vrede oko 300 evra, 100 kvadrata u Bulevaru despota Stefana se izdaju za 30 evra dok se recimo poslovni prostor na Topličinom vencu od 212 kvadrata izdaje za oko 150 evra.

Grad izdaje i stanove za koje Savet takođe ocenjuje da su dati za niske zakupnine primećujući između ostalog da javnost ne zna koja lica imaju privilegiju da koriste hiljade gradskih stanova po veoma povoljnim cenama.

Izvor: N1/ Danas

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *