Predsednik Policijskog sindikalnog pokreta Igor Đurđević o SOS liniji za zaposlene u MUP-u

Tragom novinskih naslova poput naslova u Informeru „SRBI PRVI U REGIONU: Policija uvela SOS liniju za hitnu psihološku pomoć!“,  u kojima se navodi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je prvo u regionu otvorilo SOS telefonsku liniju za potrebe svojih zaposlenih,  ostvarili smo kontakt sa Igorom Đurđevićem iz Negotina, predsednikom Policijskog sindikalnog pokreta.

Foto: Printscreen

JG: Jesmo li zaista „Prvi u regionu…“ i otkud ta, za nas obične građane, neočekivana briga poslodavca, za svoje zaposlene?

: Čitao sam ovih dana sve te objave da je MUP Srbije prvi u regionu po tome. Zaista to nisam znao niti imao takve podatke, ali ako je zaista tako onda ta činjenica zaslužuje sve pohvale.

U nekima od tih članaka, koliko se sećam, negde se „ekskluzivno“ navodi saznanje da je Odeljenje za psihološku prevenciju i selekciju uvelo telefonsku liniju za hitnu psihološku pomoć u izrazito stresnim situacijama za zaposlene u MUP-u , koja je dostupna 24 časa sedam dana u nedelji. Ako bi ste takvim naslovima i navodima dodali prefiks da je MUP do takvog rešenja došao kontaktom i pregovorima sa zaposlenima, onda bi to mene kao predstavnika jedne od sindikalnih organizacija zaposlenih u MUP, delegiralo da Vam otkrijem i još po neku ekskluzivnu vest.

JG: Znači ta odluka nije pala s neba, već je do rešenja došlo pregovorom sindikata i MUP-a? I da budemo precizniji, pošto postoje više policijskih sindikata, pa običnom građaninu nije baš najjasnije, čijom zaslugom je ta odluka donešena?

: Dakle, Policijski sindikalni pokret već određeni period kroz razne dopise upućene Odeljenju za psihološku prevenciju MUP-a pokušava da ukaže na mnoštvo nedostataka u postojećem Pravilniku o psihološkoj pomoći.

Te naše apele i predloge krunisali smo 11.12.2017. godine, na prošlom sastanku sa radnom grupom u kabinetu ministra unutrašnjih poslova, kojom rukovodi državni sekretar Dijana Hrkalović. Tu smo izneli naše viđenje stvari i pre svega ukazali na tri ključna problema:

1. Nedovoljan broj uposlenih psihologa u MUP koji bi trebali biti razmešteni po svim policijskim upravama na terenu.

2. Isključenjem postojanja „kolege za podršku“ tim pravilnikom, a u ranijem periodu su u vidu projekta, koji na žalost nije zaživeo u potpunosti, bili imenovani po svim organizacionim jedinicama i zamišljeno je da budu posrednici između zaposlenih i psihologa, i

3. Nedosledno poštovanje obavezujućih regulativa tog Pravilnika, gde rukovodioci na terenu ne izveštavaju psihološku službu po svim propisanim osnovama.

Po pitanju ove prve tačke, nadležni predstavnik MUP se složio sa našom konstatacijom, ali je krajnji zaključak bio taj da MUP, obzirom na limitirajuće mogućnosti zapošljavanja, ne može u potpunosti na terenu pokriti sve policijske uprave.

Po pitanju druge tačke koja se odnosi na „kolegu za podršku“, ukazano nam je da MUP prepoznaje takve potrebe i da će se u predstojećem periodu, do usvajanja novog Zakona o policiji, dopunom Pravilnika rešiti i taj segment, te da će takav vid posredovanja biti suštinski predviđen uz terminološku izmenu naziva.

A po pitanju treće tačke, koja je otvorila dosta polemike, predstavnik nadležne službe MUP-a je teorijski ukazao da Pravilnik predviđa obaveze rukovodioca, da u prvih 24 sata od nastanka kakve stresne situacije prilikom intervenisanja policijskih službenika, ima obaveze za prepoznavanjem i izveštavanjem o tome.

Tu smo onda mi morali, obzirom da ne možemo na drugi način ukazati na suštinu problema, pribeći navođenju određenih praktičnih primera koji datiraju mesecima unazad, koji oslikavaju upravo te izrazito stresne situacije koje kasnije nisu za epilog imale i izveštavanje psihologa.

Konkretno, naveli smo i jedan primer iz Negotina, gde je lice koje je pokušalo izvršenje krivičnog dela ubistva, prilikom nailaska patrole policije, na očigled policajaca, počinio samoubistvo.

Niko se na dalje nije bavio eventualnim traumama kod tih zaposlenih, a primera radi, u tom jednom slučaju radi se o kolegama mlađe starosne dobi, gde je jedan upravo stupio na službu.

U glavnom, zaključak na kraju svog tog polemisanja je bio upravo predlog predstavnika MUP da se odmah uvede takva telefonska linija, a usvojen je i naš predlog da se odmah uputi instruktivni dopis, ili kako to mi kažemo depeša, svim rukovodiocima organizacionih jedinica na terenu.

JG: Očekujete li da se sve to i sprovede u praksi?

: Naravno, potrebno je vreme da cela ta stvar zaživi, pre svega jer se radi o tabu temi kada je reč o odnosu između policajaca i psihologa, ali za početak takav potez MUP-a je za svaku pohvalu.

Na nama, kao jednoj od sindikalnih organizacija u MUP-u, ostaje da na dalje u odnosima sa poslodavcem nastojimo da unapredimo i poboljšamo bezbednost i zaštitu na radu zaposlenih, a psihološka prevencija je jedan od ključnih segmenata.

Jedini problem koji imamo je taj, što su manji sindikati poput našeg, ili da se izrazim „nereprezentativni“, u težem položaju naspram reprezentativnih sindikata, ali koliko možemo mi ćemo uticati.

Paralelno sa ovom tematikom vodićemo i borbu za opšte proširenje terena za rad manjih sindikalnih organizacija, koje je predviđeno Posebnim kolektivnim ugovorom, prema kome smo takođe kritički nastrojeni.

JG: Nama ostaje da Vam čestitamo jer je i Vašom zaslugom došlo do ove odluke, koja će sigurno biti od koristi svakom policajcu, a samim tim i nama građanima i nadamo se da ćete i dalje biti otvoreni za saradnju sa nama?

: Ukoliko ponovo bude kakvih „ekskluzivnih“ vesti, sa zadovoljstvom bi vam ih preneli.

Jutarnji GLASnik

Prethodni članci

Ostavite odgovor