KOLUMNE POLITIKA

Milan Milenković: RUSomani imaju dve prirode – antivučićevsku za prikazivanje, i drugu koja se otkriva tek na biralištima

Milan Milenković: Vučićevo dresiranje rusomana?

Enki Bilal

Poslednjih dana sam dobio prekore, čak i od prijatelja, zbog toga što, eto, preterujem kritikujući Putina i Rusiju.

Piše: Milan Milenković

Da odmah budemo načisto: savršeno sam ravnodušan prema Rusiji, isto tako i prema Putinu: moja prava meta su rusomani u Srbiji. Volim da ih nerviram, a, izgleda, i uspevam u tome. Da li će Rusija uspeti u Siriji, da li će podviti rep, da li će udariti sankcije Amerima, da ovi vide kako je bez lada i ruskih frižidera, savršeno mi je svejedno. Na nama se ništa od toga neće poznati. Sve te stvari, sprdnje sa Rusijom i Putinom su, kao što rekoh, zbog rusomana. Objasniću i zašto.

Dakle, ako gledate (verujem dosta kredibilne) tabele iz istraživanja javnog mnjenja, koje je obavio Đorđe Vukadinović[1], biće vam jasnije o čemu govorim.

Gornja tabela, kao što se lepo vidi, predstavlja živu sliku naše ljubavi prema Rusiji. Crkosmo od nje. No, pogledajmo sledeću tabelu:

Primetićete da se onih 60% nekako čudesno pretvorilo u maksimalno 36% onih koji su protiv ulaska u EU. Pretpostavljam da nema rusomana, ili čak rusofila, koji želi da Srbija uđe u EU, ali…izgleda da dobar deo, od onih 60%, što je negde 2/5, jedva čeka da uđe u EU. Nije li to neobično?

Pogledajmo sledeću tabelu:

Aleksandar Vučić prelaznu ocenu dobija od čak 83% birača. Ako pretpostavimo da je slabu ocenu (17,1%) dobio pola od patriota, pola od drugosrbijanaca, moramo da pretpostavimo da mu pozitivnu ocenu daje bar 3/4 rusomana.

E, zbog toga ih zezam.

Vučićeva bi vladavina, bez rusomanske podrške, nestala kao crnac sa žurke Kju-kluks-klana. Drugim rečima, sve je to jedno veliko foliranje.

Da li neko stvarno misli da Vučićevo „biračko“ meso čine evropejci i evro-atlantisti?

Rusomani imaju dve prirode: jedna je antivučićevska, za prikazivanje, i druga je ona koja se otkriva tek na biralištima. Vučić se, preko medija koje kontroliše, obraća publici kao najveći rusofil koji je, ne zna se koliko puta ljubio Putina u obraz junački i koji je, isto tako se ne zna broj, grdne štokove naoružanja nabavio iz Rusije. Rusomani na takve vesti udaraju kao klenovi i Vučić je njihov heroj, ma šta kakali preko društvenih mreža.

I bez ovih anketa, nije teško uočiti da za Vučića glasa uglavnom starija i manje obrazovana populacija, u kojoj nekih velikih ljubitelja Evrope i nema mnogo, ali ljubitelja Rusije ima prilično.

Veliki broj ljudi još uvek ne kapira ovu dvojnu prirodu rusofila, koji su istovremeno i Vučićevi oponenti, i njegovi glasači. Ne kažem, naravno, da je bukvalno svaki rusofil njegov birač, ali bez njih, on pobedu ne bi video nikad. Razmislite malo, pogledajte tabele i doći ćete do istog zaključka.

Ako pogledate strukturu ličnosti rusomana, primetićete sklonost ka idolatriji, ka apsolutizaciji jedne ličnosti, bez ikakve kritičke distance. Isti motivi pokreću i Vučićeve birače i nema boga da ne postoji transfer unutar idolatrističke grupacije. Oni, zapravo, traže oca, a to je Putin, osim na dan izbora, kad je to Vučić.

S druge strane, Vučić odlično manipuliše tim dvojnim osećanjem rusomana, jer je i sam morao dugo da izigrava rusofila, za potrebe radovanja članova SRS-a.

Pogledajte javnu scenu: rusofili, oni deklarisani, vremenom su prelazili u evropejce, ali evropejci nikad nisu u rusofile. Najveći deo rusofilske SRS se preselio kod evrofanatičnog Vučića, da ni trepnuo nije. Veliki, deklarisani rusofil, Nenad Popović, danas je Vučićev ministar. To se pravda, naravno, time da će Popović unaprediti odnose sa Rusijom, kao da Srbija ima samostalnu politiku, pa bira s kim će i kako će. U suštini, viši sloj rusomana se folira i samo gleda da nekako dogamiže do kasice, koju drži Vučić. U redu, da budu novi popovići, već stoje drugi srpski biznismeni, koji sipaju proruske parole, a samo gledaju da se domognu čantre. Ostali, oni koji su niže postavljeni u lancu ishrane, gledaju da se kroz partijicu dočepaju nekog radnog mestanca, ili bar jednokratne pomoći, sendviča i soka, ili makar obećanja da će im biti bolje.

Dakle, rusomane nerviram (opet kažem: nisu svi isti) jer ih razobličavam kao prikrivene igrače vlasti i, samim tim, saučesnike u srpskoj propasti. Pri tom, ta ketmanska, dvolična ekipa, za račun Vučića (znala to ili ne) reži na sve što je suverenističko u Srbiji i sve što pokušava da bude normalno. Svako ko nije zaljubljen u Putina, u optici tih kriplova, obavezno je za Trampa. Vučić ih je uradio kao konje i troši ih kao sapun. I, ako, doduše. Što da ne?

Bilo bi interesantno da ova ekipa niščih rusomana, pita svoje protorusofile, Karića, Nenada Popovića, Dragana Stanojevića, Dačića, ili Tomu Nikolića, koliko imaju ušteđenih rubalja i koji model lade voze? Ovi majstori tu ekipu niščih vodaju kao ovce, a ovima ni tako jednostavno pitanje ne padne na pamet, ali zato o Putinu znaju sve, kao da pored njega žive. Ja, opet, mislim da ozdravljenje počinje malim pitanjima, kroz male sumnje u božansku prirodu vođa i kroz odbacivanje sufiksa „-filija“ u politici.

Nemam ništa protiv da rusomani budu glasači Vučića, ili članovi SNS-a, ili SPS-a, ali onda neka to glasno kažu, a ne da se ponašaju kao da su neki opozicionari.

Ako sumnjate, pogledajte opet gornje tabele i videćete da je, u najboljem slučaju, 1/4 rusomana i rusofila u opoziciji, ili je pasivna, a da 3/4 glasaju za svog Vučka. Neka tako i kažu, a ne da, kao glasači SNS-a, za račun stranke, maltretiraju ljude po društvenim mrežama.

Veliku većinu rusomana samo prva plata, čak i ona sa ugovorom na određeno vreme, deli od toga da spoznaju svoju evropsku prirodu.

Prema tome: nije važno ni ko je Putin, ni kakav je, ni šta misli i radi, već što ga upravo rusomani ovde zloupotrebljavaju da bi Vučiću doneli više koristi. Ja sam onaj koji zeza Putina, ali ga rusomani unižavaju koristeći ga. Njihova hipokrizija do neba zvoni. Ja se sprdam ali, zezajući rusomane, ne nanosim nikakvu štetu ni državi, ni narodu, dok ovi, dok kliču Putinu, održavaju na vlasti najgoru ekipu koja je ikad vladala Srbijom.

1] http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/srbija-avgust-2017.html

Tekst je objavljen na sajtu Radio 2M 19. aprila 2018. godine

 

 

Ostavite komentar