KOLUMNE

Rajko Dvizac: Živorad i Milorad, obraz su odavno prodali a i dupe će ako treba…

Rajko Dvizac: Živorad i Milorad, obraz su odavno prodali a i dupe će ako treba…

Živorad i Milorad se ne poznaju, nikad nisu čuli jedan za drugog i verovatno nikada se neće sresti a kamoli upoznati. A ipak imaju toliko toga zajedničkog.

Rajko Dvizac: Živorad i Milorad, obraz su odavno prodali a i dupe će ako treba...
Piše. Rajko Roki Dvizac

Postoje naravno i razlike ali one su više lični načini kako da dođu do željenog cilja, nego nešto što ih razdavaja.

Uporedite njihove razlike i sličnosti, pa prosudite sami

Živorad živi u Palanci u koju je došao iz jednog malog sela. Centar Palanke je centar njegovog sveta. Početak i kraj njegovih snova.

Rajko Dvizac: Živorad i Milorad, obraz su odavno prodali a i dupe će ako treba...
Ilustracija, Agencije

Milorad je rođeni Beograđanin. Živi u strogom centru i odavde nema nameru da se pomeri ni za milimetar. Centar Beograda je centar njegovog sveta.

Za obojicu, sve ostalo je strano, daleko, plaši ih…

Obojica su jedinci u majke.

Živorad je imao oca pijanicu koji ih je na kraju napustio. Milorad je imao oca uglednog u gradu. Od njega je naučio da nikad se ne treba otimati o glavnu, najveću fotelju jer se iz nje najlakše ispada-propada. Uz tu fotelju ima uvek nekoliko manjih, koje su mnogo udobnije i sigurnije. Njih treba birati, na njih kidisati i kad onaj iz glavne – najveće fotelje shvati da mu niste pretnja, da je vama samo to cilj – uvek će biti spreman da vam pomogne.

Miloradov otac je gazdovao u vreme jednopartijskog/komunističkog režima. Ceo svoj život proveo je u Beogradu premeštajući se iz jedne fotelje u drugu, sa jedne funkcije na drugu. Označen je kao „pouzdan i poverljiv kadar“. Najviše poena je dobio kad je u par navrata odbio da pređe na neke veće funkcije – republičke, državne… Hladno ih je prepuštao svojim rivalima koji su se, gle čuda, od protivnika pretvarali u bliske saradnike i prijatelje. Kao dugogodišnji partijac koji zbivanja na političkoj sceni gleda iz prikrajka, iz svoje male ali bezbedne fotelje – često je bio svedok mnogih propadanja njegovih moćnih partijskih drugova.

Dugo je smišljao kako da se to njemu ne dogodi jer znao je – uvek ima nekih mladih i ambicioznih ljudi kojima je i njegova mala fotelja – velika. I onda se dosetio.

Čim bi dobio novu funkciju i novu fotelju prvo što bi uradio je bilo da to mesto obezbedi, ogradi poslušnicima koji nipošto ne smeju biti pametniji od njega. Ako mu pak i zatreba pomoć takvih, treba ih na svaki način pridobiti, iskoristiti a potom brže-bolje izdati!

Drugo, mnogo važnije pravilo bilo je da čim bi se ustoličio i osećao sigurnim, odmah bi se dao u potragu za novom funkcijom i novom foteljom. Bez obzira koliko mu dobro išlo u tom trenutku. Politika je varljiva kurva i nikad joj ne treba verovati. Pogotovo kad je najslađa. Mandati su obično trajali 4 godine a Miloradov otac bi već posle godinu dana se dao u potragu za rezervnom foteljeom. Tom zlatnom pravilu naučio je i svog Milorada. I on se, baš kao i njegov otac evo već decenijama uspešno šetka iz jedne fotelje u drugu… Uvek u krugu „dvojke“, uvek u centru Beograda…

Živorad je sličnu lekciju naučio od jednog bliskog „rođaka“ po „majčinoj liniji“. I od kada je uspeo da se domogne centra Palanke, još uvek je tu. Promenio je nekoliko fotelja, uvek u centru…

Obojica su imali jedan krizni period od par meseci ali su se ne samo izvukli, već su dobili nove fotelje, nove titule. Ipak ovo nije jednopartijski sistem, pa se ponekad desi neka nepredviđena oluja koja počisti ljude. Njih je samo pomerila u stranu.

Zašto? Pa i Živorad i Milorad u fiokama imaju nekoliko partijskih knjižica. Od one crvene, komunističke, do ove današnje… I kad se pojavi nevolja, izvade onu koja u tom trenutku važi i mašu njom visoko iznad glave sve dok ih glavonja u velikoj fotelji ne primeti. A pošto su obojica uvek spremni na saradnju i lojalnost, bivaju baš oni spašeni od metle, odabrani kao „pouzdani“… I tako, sve do neke nove oluje, neke nove metle…

Oni su partijski blizanci, kameleoni koji se prilagođavaju svim vetrovima. Kleče kad treba, ljube ruke, noge, klanjaju se do zemlje… Ma sve što treba ,samo da im neko ne dira njihovu malu foteljicu, da ih ne oteraju iz centra…

Kad pročitate njihove biografije ne možete čudu da se načudite. Te uradili su ovo, te ono… Sve pršti od njihovih silnih i brojnih „uspeha“ u poslednjih 10-20 godina.

Onaj ko ih nije upoznao a pročitao je njihovu biografiju, bez dvoumljenja bi im dodelio medalju časti, zlatni venac zasluge za narod i njihov grad. Ali onaj ko ih je bar jednom upoznao i na vlastitim leđima osetio sve njihove blagodeti, čudio bi se kako je moguće da još uvek nisu u zatvoru.

Živorad i Milorad nikad ali ni u jednom jedinom poslu kojim su rukovodili nisu napravili poslovni uspeh!

Njihov plafon je osrednjost, pozitivna nula. Nikad ništa nisu uradil što je vredno. Nešto po čemu će ih pamtiti i generacije posle njih. Oni bi hteli ali im je talenat u minusu. Samo su im usta puna samohvale i šećerne vodice. Samoživi su, gramzivi, pohlepni… Uvek, ali baš uvek, isključivo misle samo na svoje dupe. Obraz su odavno prodali a i dupe će ako treba…

Ilistracija, Agencije

Obojica imaju isti zajednički neostvaren san – da postanu gradonačelnici u svojim varošima. Živorad u Palanci, Milorad u Beogradu… Da li će to ostvariti – ne znam.

Oni ne razmišljaju o penziji već o novim izborima. Upravo računaju i preračunavaju se šta će biti, ko će biti?! Da li da tipuju na neku novu fotelju ili da odsanjaju svoj dečački san?!

Živorad i Milorad imaju još jednu zajedničku osobinu. Izdali su sve svoje prijatelje, iz detinjstva, iz mladosti, iz srednjeg doba. Sa lakoćom su ih slagali, prevarili, prodali i – pobegli!

Živorada i Milorada je puna Srbija. Oni su vladari iz senke, pouzdani stubovi svake vlasti, svakog režima, svake ideologije.

A to što veruju samo sebi i vole samo sebe manje je važno. Svakoj vlasti je jedino važno da ima svoje kerbere koji laju kad treba, ujedaju kad treba, cinkare kad treba…

A i pobeći će – kad bude trebalo…

U neki novi cirkus. Partijska knjižica je uvek tu. Spremna za novu funkciju i novu fotelju.

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

Ostavite komentar