PODSEĆANJA SVET

Pedeset godina od nereda posle ubistva Martina Lutera Kinga

U aprilu 1968. godine, naoružani napadač usmrtio je Martina Lutera Kinga juniora. Pokret za građanska prava izgubio je lidera. Demonstracije i neredi izbili su u stotinama američkih gradova u danima posle ubistva Kinga. Glavni grad Amerike bio je jedan od najgore pogođenih ali, 50 godina kasnije, mnogo toga se promenilo. ​

Vašington 1968. godine bio je grad u plamenu. Američki glavni grad je bio jedan od više od 100 gradova pogođenih nemirima posle ubistva Martina Lutera Kinga juniora. Pet decenija kasnije, fizički ožiljci vašingtonskih protesta su nestali.

Izbrisani su iz dela grada u kojem su se nekada održavali koncerti brojnih uglednih afroameričkih izvođača koji se zvao “Crni Brodvej”.

“Velike promene su se dogodile 1968. godine kada je ubijen Martin Luter King junior. To je bilo užasno vreme. Sećem se konkretno te večeri kada je neko uleteo na vrata i rekao da je doktor King ubijen. Nismo mogli da poverujemo”, priča vlasnica legendarnog lokalnog restorana „Ben’s Chili Bowl“, Virdžinija Ali.

Kada su počeli neredi i gradonačelnik objavio uvođenje zabrane kretanja, restoran je ostao otvoren za osoblje hitnih službi i građanske lidere. Ali se priseća kako je sve počelo.

“Te večeri, kada je taj čovek uzviknuo i zatim je neko drugi rekao isto to, nismo mogli da poverujemo. Pronašli smo naš tranzistor, još neko je imao tranzistor.”

“Celokupan muzički program je obustavljen. Svi koji su vezani za našu stanicu pozivali su uživo građane da se vrate svojim kućama, zaštite decu i ono što je ostalo. To je bilo trajalo danima”, seća se portparol radija Vol-Am, Djui Hjuz.

Hjuz bio je voditelj na radiju Glasa Amerike početkom šezdesetih godina prošlog veka. 1968, dok je radio na vašingtonskoj radio stanici Vol Am, mnogo pre mobilnih telefona, njegove kolege zavisile su od pouzdanih izvora koji su se javljali sa javnih telefona širom grada.

“Nekoliko puta, morali su da bace slušalicu i da se sklone, rekli su da su imali vantelesno iskustvo. Postojalo je neko ludilo na licima, energija, ljudi su razbijali prozore. Niste mogli nikoga da zaustavite. Koliko će to da traje?”

Ubistvo Martina Lutera Kinga izazvalo je proteste ne samo u Vašingtonu već širom Sjedinjenih Država. Ali istoričari kažu da su tenzije rasle godinama pre toga.

“Postojali su brojni faktori koji su već menjali grad. Borba za desegregaciju državnih škola izazvala je sistematsko iseljavanje belaca iz grada u predgrađa”, priča Samir Megeli, kustos Smitsonijanovog muzeja u Anakostiji.

Megeli kaže da je, kada su belci napustili grad, prestalo i javno finansiranje.

“To je zapravo bio federalni i lokalni prestanak finansiranja u gradovima, tako da nije bilo održavanja i popravki koje su bile neophodne gradskim službama i susedstvima. Škole su bile prenatrpane, nedovoljno finansirane, u lošim fizičkim uslovima.”

“Vašington DC je veoma udobno i doterano mesto. Ali u nekim delovima, ljudi se probude i nemaju šta da jedu”, podseća radio voditelj Djui Hjuz.

Neredi u Vašingtonu trajali su skoro dve nedelje – 12 dana. Trinaest osoba je poginulo. Više od 12 hiljada požara ostavilo je desetine hiljada ljudi bez krova nad glavom. Ukupna šteta procenjena je na oko 24 milona dolara, današnjih 174 miliona. Ipak, mnogo toga se promenilo u poslednjih 50 godina. Vašington je promenio 8 gradonačelnika od 1968. Godine – svi su bili Afroamerikanci. Trenutna gradonačelnica je druga žena na tom položaju. Odlazak belaca je preokrenut i Vašington danas nije većinski crnački grad. Izgrađen iz pepela 1968, grad je sada većinom renoviran, sa cenama nekretnina među najvišim u zemlji.

“Moramo svi da naučimo da živimo kao braća ili ćemo svi zajedno nestati kao budale.”

U vašingtonskoj Nacionalnoj katedrali, King je održao svoju poslednju nedeljnu službu, samo nekoliko dana pre nego što je ubijen u Memfisu, u državi Tenesi. Bio je to još jedan poziv na jedinstvo, od čoveka čija ostavština opstaje pola veka posle njegove smrti.

“Mi ćemo doneti novi dan pravde i bratstva i mira. Toga dana, jutarnje zvezde će pevati zajedno, a sinovi božji će uzvikivati od radosti. Bog vas blagoslovio.”

Izvor: VOA/ Araš Arabasadi

Ostavite komentar