POLITIKA VAŠ STAV

„Da je suda i pravde polovini članova vlade bilo bi zabranjeno da se primaknu državnim parama, a kamoli da tim novcem raspolažu.“

Zašto je Srbija odbila počasnog konzula Tunisa

Naša država nije prihvatila predlog Tunisa da njihov počasni konzul u Srbiji bude Milica Čubrilo. Sećate se te žene, bila je ministarka za dijasporu Republike Srbije, pa naša ambasadorka u Tunisu, gde je i rođena. Magistrirala je na Sorboni, živi u Beogradu, govori nekoliko jezika… Za doprinos u razvoju te zemlje i unapređenje odnosa sa Srbijom dobila je visoko tunižansko odlikovanje.

Piše: Milenko Vasović

Foto: RAS foto Zeljko Safar

Nije neočekivano da se jedna takva osoba predloži za počasnog konzula. To je počast i za pojedinca, a dobar gest za državu koja je predlagač. Ona strana kojoj je upućen predlog obično ga i prihvati, sem ako nema nekakvih krupnih dokaza o nedostojnosti predložene persone. Odbijanje predloga bez razloga ne ubraja se baš u diplomatske poteze, a ne “knjiži” se ni kao prijateljski gest.

Dakle, Tunižanima je Milica Čubrilo dostojna zvanja počasnog konzula, dostojna je da ih predstavlja u Beogradu, ali srpskim vlastima nije. „Čistunci“ u Nemanjinoj nisu joj našli neku ozbiljnu zamerku, ali… U Dačićevom ministarsvu su odlučili da nije podobna.

Ne znam tu ženu, ne znam da li joj tajne službe drže fasciklu u fioci, ali mi se čini da je njen osnovni greh što ne pripada vladajućoj stranci. Dakle Milica nije podobna, a podoban je glavni akter „afere kofer“ i ostalih „banana“ da bude ministar. Može i kupac diplome da bude predsednik, a profesor, prodavac ispita – ambasador. Sve vrvi od podobnosti i dostojnosti.

Onaj što mu je zastarela optužnica za otimanje državnih para podoban je da bude i koalicioni partner. Jedan što su mu našli brdo deviza u kasi može da vodi ministarstvo. I onaj što se slikao sa ubicama premijera i on je podoban. I ovaj što mu je tetka dala pare za stan.

Podoban je i onaj što je izvlačio bolničke pare, i onaj koga su crtali u zatvorskom odelu, i ona dvojica sa prepisanim doktoratima. Jednom nedavno izabranom ministru je glavna karakteristika to što su mu zastarele optužbe za novčane malverzacije.

Svi su oni podobni, da ne nabrajam dalje, a Milica Čubrilo nije. Da je suda i pravde polovini članova vlade bilo bi zabranjeno da se primaknu državnim parama, a kamoli da tim novcem raspolažu.

Nije za Srbiju veliki gubitak što neko neće biti počasni konzul, niti je to glavna tema ovog teksta. U pitanju je sistem vrednosti. Ako vi promovišete ljude koji su se od odgovornosti za kriminal spasili samo zahvaljujući uticaju i političkim vezama, onda šaljete poruku da se kriminal isplati.

Takvom praksom se stimuliše pljačka, falsifikovanje, primitivizam i bahatost. Osionost i osvetoljubivost. Stimuliše se otimačina a ne rad, stimuliše se podvala a ne poštenje. Društvo bez sistema vrednosti nije društvo, država bez sankcionisanja kriminalnog ponašanja nije država.

Nisu religije opstale zato što su svi ljudi fanatični vernici, nego zato što su ponudile norme ponašanja i to norme koje su prihvatljive za sve i odnose se na sve. Nije u deset božjih zapovesti tek tako zapisano – ne kradi, ne ubij… Nema tamo fusnote da se to ne odnosi na ministre, predsednike i premijere.

Ako neko društvo hoćeš da razoriš, uništi mu sistem vrednosti. Za to ne treba nikakva okupacija, dovoljne su samo „patriotske snage“.

Izvor: BIZLife

 

Ostavite komentar