POLITIKA

Još jedan udar Britanije na Srbiju: Ukida sednice Saveta bezbednosti o Kosovu?

BEOGRAD – Velika Britanija, koja u avgustu preuzima predsedavanje Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, mogla da traži da se ukinu sednice o Kosovu, ili da budu zatvorene za javnost, prenosi Radiotelevizija Srbije (RTS).
Foto: Pixabay

Suština svih zahteva je da se izvrši pritisak na Srbiju i širu međunarodnu zajednicu da se prihvati teza da je kosovsko pitanje rešeno, rekao je bivši diplomata Zoran Milivojević RTS.

Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine Kosovo je smestila pod okrilje Ujedinjenih nacija. Tako se tromesečni izveštaji o radu UNMIK i stanju u pokrajini redovno čuju u tom telu, podseća RTS.

„Krajnje je vreme da se Savet bezbednosti ređe sastaje ovim povodom. Moramo da se fokusiramo na stvarne pretnje međunarodnom miru i bezbednosti. U tu kategoriju ne spada situacija na Kosovu“, rekao je u februaru Metju Rajkroft, tadašnji ambasador Velike Britanije u UN.

Uz ovakve, London bi mogao da ima još jednu želju – da se SB Kosovom i Metohijom ne bavi uopšte ili da to čini iza zatvorenih vrata.

„Ja sam siguran da će nastojati da ukinu te sednice i da se to pretvori u zatvorene konsultacije bez zvaničnih sednica SB o Kosovu. To je moguće da urade na glasanju o proceduralnim stvarima, tu Rusija i Kina ne mogu da stave veto. Mi tu nismo prisutni“, rekao je srpski šef diplomatije Ivica Dačić.

Vladislav Jovanović, bivši ambasador SRJ u UN, kaže da bi tada to pitanje počelo da vene u očima sveta jer ga neće imati stalno pred očima.

Manje Kosova i Metohije u SB imalo je svoju prethodnicu u britanskom, ali i insistiranju još nekoliko zapadnih zemalja da bude i manje UNMIK-a u pokrajini.

„Suština svih zahteva je da se izvrši pritisak na Srbiju i širu međunarodnu zajednicu da se prihvati teza da je kosovsko pitanje rešeno“, napominje bivši diplomata Zoran Milivojević.

Sagovornici RTS-a ovo pitanje smeštaju na teren globalnog nadmetanja, a na relaciji Vašington-Moskva

„Pokazuje da je Britanija čvrsta u stavu da u sklopu svojih odnosa sa Rusijom obuhvati Srbiju i pritiskom na Srbiju reši strateške interese, u ovom slučaju je to pitanje KiM, i to ne možemo tretirati kao prijateljski potez“, smatra Zoran Milivojević.

Velika Britanija je svakako dosledna u u politici prema Srbiji i pitanju KiM. London je Kosovo priznao samo dan posle jednostrano proglašene nezavisnosti. Svojevremeno je sponzorisao rezoluciju o Srebrenici, a nedavno napravio i svojevrstan diplomatski presedan i ukorio Surinam zbog povlačenja priznanja Kosova.

Srbija u SB UN intenzivira diplomatsku bitku za Kosovo

Diplomatsku bitku za Kosovo i Metohiju Srbija će uskoro intenzivirati u Savetu bezbednosti UN, gde će izneti argumente koji bi bar donekle trebalo da „poklope“ pokušaje velikih sila da izdejstvuju nova priznavanja nelegalno proglašene nezavisnosti južne srpske pokrajine, pišu „Večernje novosti“.

Kako navode, stavove Srbije na sednici SB UN o KiM, koja je zakazana za 14. maj, zastupaće šef diplomatije Ivica Dačić.

Prema informacijama lista, u obraćanju na Ist Riveru, ali i tokom brojnih sastanaka koje će imati na marginama u UN, Dačić će pokušati da ubedi predstavnike onih država koje ne priznaju nezavisnost Kosova da ostanu pri tim pozicijama, ali i da lobira kod onih koji su to učinili da ponovo preispitaju odluku.

„Novosti“ dodaju da će Srbija pojačati diplomatske aktivnosti i prema zemljama koje nisu priznale KiM.

Kako navodi list, predsednik Kipra boraviće u Srbiji 10. maja, što će biti prilika da zvaničnici dveju zemalja još jednom razmene mišljenja o kosovskom pitanju.

List podseća da su svi srpski ministri već dobili instrukcije da prilikom svakog susreta sa kolegama iz inostranstva posebnu pažnju u razgovorima posvete problemu KiM, što se naročito odnosi na sastanke sa zvaničnicima zemalja za koje se pretpostavlja da bi mogle da povuku priznanje Kosova.

Na te zemlje vrše se snažni pritisci promotera kosovske nezavisnosti da ostanu pri sadašnjim pozicijama, dodaju „Novosti“.

Kako napominju, na udaru su i uticajne zemlje, koje nisu priznale KiM, a posebno pet članica EU, koje to nisu učinile – Španija, Rumunija, Slovačka, Grčka i Kipar.

Izvor: RTV

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar