POLITIKA

Kad se zapitamo gde je potrošeno 17 godina, treba da se prisetimo ko je sve prodefileovao političkom scenom Srbije i bio u prilici da odlučuje o našim životima

U poslednjem izveštaju Fiskalnog saveta stoji da Srbija već godinama zaostaje po privrednom rastu u odnosu na druge uporedive zemlje Centralne i Istočne Evrope.
Ilustracija, Jutarnji GLASnik, Printscreen/ agencije

Ovakvu ocenu najbolje ilustruju brojke koje kažu da u prva dva tromesečja ove godine duplo veći rast bruto društvenog proizvoda od Srbije beleže Hrvatska i BiH, a trostruko veći Albanija i Bugarska.

U zemlji čija privreda se nalazi na začelju regiona, čini se da je sve vest, osim ovog uznemirujućeg i otužnog podatka. Umesto da se bave suštinskim temama, vlast i opozicija razmenjuju uglavnom besmislene optužbe, svode rasprave na lični nivo i ne pokazuju ni najmanju potrebu, prvi da pruže, a potonji da traže odgovore na pitanja koja direktno utiču na egzistenciju građana.

Davno izlizane postpetooktobarske parole o boljem i pravednijem društvu retko ko više i pamti, kao što malo ko veruje da će Srbija u skorijoj budućnosti uhvatiti priključak sa ekonomski razvijenijim i sistemski uređenijim državama. Srbija sedamnaest godina stoji zaglavljena između neispunjenih obećanja i potrošenih očekivanja.

I možda taj ćorsokak najbolje objašnjava scena sa Paklenih ostrva koju je ovih dana prepričao narodni poslanik i lider LDP Čedomir Jovanović dok zavaljen ispod baldahina pokušava da prepozna direktora Koridora Srbije Zorna Babića ispod panama šešira. U restoranu za koji Jovanović kaže da ima najperverzniji meni, Babić šeta u vilbrekin šorcu.

Prosečan čovek se verovatno zapita koliko košta ručak sa takvog jelovnika ali i da progugluje vilbrekin i tako sazna da su u pitanju kupaće gaće koje u proseku koštaju 250 dolara. Razmenjivanje “optužbi “o tome ko letuje na Maldivima, a ko na Sejšelima, ko nije patriota jer odmor provodi u Hrvatskoj, a ko skromno i kratko svrati do Grčke, spada u jeftinu političku propagandu i zamajavanje birača.

Ovaj susret u blizini Hvara, međutim, pokazuje nešto drugo. Ovako prepričan jasno stavlja do znanja da zanimanje političar u Srbiji pretpostavlja ničim zaslužen povlašćen status i odsustvo bilo kakve svesti da na ovaj ili onaj način učestvuju u poražavajućoj statistici srpske privrede i društva. Reč je, inače, o političarima u čijim imovinskim kartama stoji da žive od budžetske plate i da ne poseduju ušteđevinu, što ne znači da nemaju dodatne izvore prihoda kojima plaćaju skupa letovališta. Što i nije problem u odnosu na ubeđenje, naravno, ne samo dvojice pomenutih političara, da su luksuz zaslužili i da im prirodno pripada. I kad se zapitamo gde je potrošeno 17 godina, treba da se prisetimo ko je sve prodefileovao političkom scenom Srbije i bio u prilici da manje ili više odlučuje o našim životima.

Izvor: Insajder

[frontpage_news widget="9692" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar