POLITIKA

Lekcija iz Madrida: Može li Španija da bude „advokat“ Srbije

Kao što se formira blok prijatelja Kosova, Srbija treba da pokuša da formira blok onih država koje podržavaju naš teritorijalni integritet. Jasno je da unutar EU taj blok može jedino Španija da predvodi.

Foto: Reuters/ Juan Medina

Španski premijer Marijano Rahoj se, po svemu sudeći, vrlo uspešno bori sa problemom separatizma, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu.

Ne samo da je predsednik španske vlade kategorički odbio da prisustvuje centralnom skupu na samitu EU — Zapadni Balkan u Sofiji 17. i 18. maja, jer ne želi da sedi za istim stolom sa Hašimom Tačijem ili bilo kojim predstavnikom samoproglašene države Kosovo, već će i Katalonija verovatno na nove izbore, s obzirom na to da katalonski separatisti u subotu nisu uspeli da izaberu novog predsednika ovog regiona.

Kako se navodi, Kvim Tora, kandidat kojeg je predložio Karles Pudždemon, bivši katalonski lider optužen za separatizam, nije uspeo da dobije neophodnu većinu u prvom krugu glasanja, a za to je, kako se spekuliše, zaslužan zvanični Madrid.

Može li Srbija da primeni „španski recept“ na primeru Kosova i šta Beograd može da nauči od Madrida kada je reč o borbi protiv separatizma?

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je Španija ta koja je dosta toga mogla da nauči od onoga što se dešavalo Srbiji, odnosno da mora energično i na vreme da deluje protiv separatizma.

„Mi pak od Španaca možemo da naučimo kako treba biti dosledan u nekim stvarima i treba da dobijemo inspiraciju da budemo istrajni u onome što preduzimamo. Međutim, moramo uvek biti svesni različitih okolnosti. Španija je velika zemlja, jedna od ključnih članica NATO-a i Evropske unije, međunarodno dobro pozicionirana i ekonomski relativno snažna. Srbija je, s druge strane, mala zemlja, satanizovana i u prošlosti izložena agresiji NATO-a, u velikoj meri razorena i na postmoderan način relativno okupirana“, objašnjava Anđelković.

Mi smo se separatizmu energično suprotstavljali, napominje Anđelković, i preduzimali smo mere koje su možda bile još drastičnije od španskih, ali je kontekst bio takav da smo bili izloženi udaru onih snaga koje se prema Španiji drugačije ponašaju jer im je tradicionalni saveznik još od Drugog svetskog rata. Kako kaže, ono što je Špancima dopušteno, možda čak i uz negodovanje nekih centara moći na Zapadu, kada je naš slučaj bio u pitanju bilo je korišćeno za satanizaciju, a konačno i za agresiju.

„Dakle, ono što Španija može, Srbija ne može, ali ono što danas možemo da naučimo od Španaca je da ne budemo spremni na kapitulaciju i da ne popuštamo. Međutim, kada se radi o metodologiji, tu Srbija mora da radi to što radi jer drugu mogućnost nema. Ekonomski smo zavisni od onih koji su propagatori kosovske lažne nezavisnosti, nalazimo se u sferi njihovih interesa i dominacije, i zato treba da nam bude cilj da ne dođemo u direktan sukob sa zapadnim silama, ali ipak i da ne kapituliramo i da nastavimo da kupujemo vreme do nekih boljih geopolitičkih okolnosti“, smatra Anđelković.

Sličnu ocenu za Sputnjik daje i Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji kaže da je pitanje koliko Srbija može da ima poziciju kao Madrid, budući da je Španija jedna od vodećih zemalja EU, sa pravom i mogućnošću da blokira procese unutar tog bloka.

Iza Španije, objašnjava naš sagovornik, stoje jaki saveznici i to ne samo unutar EU, već podrška dolazi i od Sjedinjenih Američkih Država. Madrid na svojoj strani ima i veoma čvrst argument da Katalonija od 1978. godine uživa punu demokratiju i široku autonomiju, pa poriv za separatizmom ne nailazi na jaču međunarodnu podršku.

„Srbija se pak oko Kosova uvek suočava sa temom ratova i otvorenim sukobom sa Albancima, nema mogućnost da utiče na politiku Evropske unije i suočena je sa podrškom vodećih evropskih zemalja i SAD Prištini i njenim težnjama da ostvari potpunu nezavisnost Kosova. Za razliku od Španije, svaki akt odbrane suvereniteta Srbije praćen je velikim političkim pritiscima, a uslovljavanja dolaze i u kontekstu evropskih integracija, ali i direktnih stranih investicija“, ističe Surlić.

Sa stanovišta međunarodnog prava možemo govoriti o sličnosti slučaja Španije i Srbije, ukazuje Surlić, ali dodaje da kada je reč o realnim, političkih odnosima, Španija ima mnogo jaču evropsku i međunarodnu poziciju.

„Srbiji preostaje da svojom skromnom diplomatskom borbom omogući pre svega manju zastupljenost Prištine na međunarodnim forumima, da ubedi još neke zemlje-članice Ujedinjenih nacija da povuku priznanje nezavisnosti Kosova, ali suštinski je Srbija uvek na meti kada želi da uspori samoproglašenu nezavisnost Kosova“, primećuje Surlić.

Stav Madrida kada je reč o separatizmu Srbiji u svakom slučaju ide naruku, uveren je Dragomir Anđelković, jer u borbi protiv međunarodnog priznanja kosovske nezavisnosti Španija može da bude ozbiljan saveznik.

„Mislim da Beograd treba pod hitno da traži od Madrida da postane jedna vrsta advokata Srbije i srpskih interesa o pitanju Kosova i Metohije unutar Evropske unije, jer kao što se formira blok prijatelja Kosova, Srbija treba da pokuša da formira blok onih država koje podržavaju naš teritorijalni integritet. Jasno je da unutar EU taj blok može jedino Španija da predvodi“, kategoričan je Anđelković.

I Stefan Surlić smatra da naša zemlja može u Španiji da nađe saveznika, jer je nakon problema Katalonije Španija radikalizovala svoj odnos prema separatistima.

„Na polju međunarodnog prava, Srbija može da ima jači glas ukoliko se udruži sa drugim zemljama. Naravno, tu mora da bude vrlo taktična i obazriva jer mnogi ne žele da se porede sa slučajem Kosova. Međutim, oni svakako mogu da se porede sa osnovnim principima međunarodnog prava da su teritorijalni suverenitet i integritet neosporni, pa Srbija može da traži saveznike unutar Evropske unije i na međunarodnom, širem planu, kako bi se ta nezavisnost osporila“, zaključuje Surlić za Sputnjik.

Izvor: SputnjikSandra Čerin

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar