PODSEĆANJA – Ovako je 2007. pisala Politika o današnjim gospodarima i njihovom kućenju pod bombama

U rubrici “Podsećanja”, prenosimo vam tekst Politike iz 2007. godine o rešavanju stambenog pitanja i zbrinjavanju tadašnjeg rukovodstva SRS, neposredno pred početak  NATO agresije, razaranja i ubijanja Srbije i njenih građana.

Ne ulazeći u to koje su sve činjenice tačne, a koje ne, samo želimo da podsetimo da je bavljenje politikom postalo najunosnije zanimanje u Srbiji bilo da si na vlasti ili u opoziciji.

Za to ne treba ni obrazovanje, ni diploma, ni radno iskustvo. Dovoljno je samo biti alav, pokvaren, bezočan i bez grama morala biti spreman na prevare i laži, naučivši sebe da mišljenje i ideologiju češće od gaća menjaš i da ne osećaš grižu savesti zbog zločina koje činiš nad svojom državom i svojim narodom.

I još da podsetimo na reči velikog Dragoša Kalajića:

“Samo junački odgovor na agresiju u Prvom svetskom ratu koštao je srpski narod više od polovine muškog roda.

Ginuli su, uglavnom, oni najbolji, najmlađi, ostajući bez poroda.

Ostajali su da se razmnožavaju uglavnom oni lošiji. Sada beremo plodove te naopake selekcije.

Kućenje i pod pretnjom bombardovanja

Foto: Printscreen/ NSPM

Autor: D. Stevanović, M. R. Petrovićpetak, 13.07.2007. u 20:17

Osim pojedinaca iz vojnog vrha, koji su svoje stambeno pitanje rešavali čak i u mesecima neposredno pre, za vreme i posle bombardovanja NATO-a, tu praksu primenjivao je i bivši državni vrh.
Cvećara 1, Foto: Printscreen/ Politika

Tako je, recimo, sam Slobodan Milošević, bivši predsednik Jugoslavije, na samo dva dana pre nego što su prve bombe NATO-a pale na Srbiju, otkupio kuću u Užičkoj 34 za samo 9.000 nemačkih maraka.

Kuću od 94 kvadrata i plac od 79 ari, bivši predsednik je tada otkupio, kako je utvrđeno u Drugom opštinskom sudu, kao da prvi put rešava stambeno pitanje. Činjenice su pokazale da je on ranije već otkupio vilu u Tolstojevoj 33, gde se uselio kada je prvi put izabran za predsednika Srbije, premda zakon ne dozvoljava otuđenje rezidencijalnih objekata. Tu je bio i zvanično prijavljen.

A, Zakon o stanovanju izričito zabranjuje da neko zakupi ili otkupi kuću ili stan ukoliko već ima kuću ili stan u vlasništvu.

Neposredno pred bombardovanje stambeno pitanje rešili su i tadašnji potpredsednik republičke vlade i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić i ministar za informisanje i generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić.

Tomislav Nikolić je krajem 1998. godine kao potpredsednik vlade dobio stan površine 186 kvadratnih metara u Novom Beogradu.

Nikolić je u vreme dobijanja stana imao porodičnu kuću u rodnom Kragujevcu, koju je, kako je sam rekao, ponudio u zamenu za stan, ali tek pošto je dobio rešenje o naplati ekstraprofita. Kako kuća nije vredela kao stan, bio je, kako je objasnio, prinuđen da ga proda, da bi platio porez. Kasnije je u svom “funkcionerskom kartonu”, prema pisanju medija, prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom Beogradu.

Istog dana kad i Nikolić, rešenje o dodeli stana dobio je i Aleksandar Vučić.

Prema pisanju lista “Vreme” iz januara 2004. i taj stan u Novom Beogradu od 117,48 kvadrata je kasnije otkupljen. Sam Vučić je, gostujući na B92, septembra 2004. rekao da je od države dobio 61 kvadrat, a da je ostatak otkupio sa ocem. Krajem 1998. godine stan od države je dobio i Dragan Todorović, sadašnji potpredsednik SRS-a.

Foto: Saša Stanković/ EPA
“Akcije” sa nekretninama posle bombardovanja je, kako je svojevremeno pisao tabloid “Nacional”, imao i sam lider radikala Vojislav Šešelj.

Ovaj list je u broju od 9-10. februara 2002. objavio na naslovnoj strani da je Šešelj o trošku opštine Zemun svojoj majci sagradio kuću od 437 kvadrata (u Ulici Posavskog odreda u Batajnici). Najpre je, prema pisanju novog lista, Skupština opštine Zemun (u kojoj su većinu imali radikali) septembra 1999. godine dala Danici

Šešelj na trajno korišćenje bez naknade plac od tri ara zarad “rešavanja stambenog pitanja u celosti”, pa je majka lidera radikala proširila postojeću kuću od 167 kvadratnih metara za još 270 kvadrata. List je naveo i da je 4. oktobra 2000. godine Odeljenje za građevinske i komunalne poslove SO Zemun dalo rešenje o tehničkom prijemu kuće, ispred koje su na ulici bili postavljeni i “ležeći policajci”. “Nacional” je tada objavio i faksimile tih odluka.

Izvor: Politika

One Comment

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *