POLITIKA

Vučićeva poseta Kosovu i Metohiji označava definitivni kraj srpskog KiM

Nikola Pavlović: Niko ne sme da vas (u)bije!

Foto: Screenshot/ Youtube

Kako videh Vučićevu posetu Kosovu i Metohiji, pade mi na pamet ona čuvena rečenica koju je svojevremeno izgovorio Slobodan Milošević: „Niko ne sme da vas bije “. Kada se malo bolje razmisli, sličnosti između tadašnje Miloševićeve i ove današnje, Vučićeve posete, ima dosta. U oba slučaja, formalni razlog dolaska bila je ugroženost srpskog naroda od šiptarskog terora. Međutim, suština je, da tadašnja antologijska rečenica, koju je izgovorio Sloba, istog jeste politički lansirala u nebesa, a da je istovremeno, tadašnja Miloševićeva poseta, označila početak kraja srpskog prisustva na KiM.

Sama Vučićeva poseta, istog neće politički lansirati u nebesa, jer već ima svu vlast (u meri koja mu je od stranaca dozvoljena), ali će ona označiti definitivni kraj srpskog KiM. Upravo iz tog razloga, poseta dobro dođe, kada „unutrašnji dijalog“ loše krene. Vučić se, ovih dana, suočava sa opozicijom skoro pa pacifikovane SPC. Tu je izjava Mitropolita Amfilohija, koji je, “izrazio bojazan da politika predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, vodi „izdaji Srbije i Kosova“. Osim toga, mitropolit Amfilohije, samo je jedan od mnogobrojnih potpisnika „Apela za odbranu Kosova i Metohije“. Osim dosta istaknutih intelektualaca, pravnika, profesora, među potpisnicima su i brojni episkopi i druga crkvena lica. Među njima je i episkop raško-prizrenski Teodosije, koji je svojim potpisom, izgleda, Vučića najviše iznenadio. Zato mu je valjalo da krene put KiM. Zna, da su mu trebale godine, da od tamošnjih Srba napravi poslušnu vojsku i po briselskom receptu, iste integriše u institucije tzv. države Kosovo. Nije bilo lako, Srbi kao Srbi, u krvi nose otpor prema okupatoru.

Tragičan događaj, ubistvo Olivera Ivanovića, došao je kao dobra prilika da se učvrsti rasklimana pozicija za događaje koji prethode. Kako reče jedan moj prijatelj: „Ubistvo Olivera Ivanovića, razlog je da što pre priznamo Kosovo kao nezavisnu državu, da izlečimo bolest smrću“. Ubistvo Olivera Ivanovića, definisano je od režima, ni manje ni više nego kao „teroristički čin“. Koliko besčasti može imati neko, pa da podrži terorističku vladu Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija, a da se onda tobože bori protiv istog tog terorizma?

Foto: Screenshot/ Youtube

Svakako, sudbinska vezanost i sama simbolika, koje Kosovo i Metohija imaju za Srbe, politički se oduvek, dobro eksploatisala. Kako je već navedeno, ništa to u brlogu srpske politike nije novo. Kako kaže ona čuvena pesma: „Kud god da krenem, tebi se se vraćam ponovo…“ čiju strofu izgleda, politikanti u Srbiji završavaju na sebi svojstven način: „…kada god mi, zatrebaju glasovi nanovo“. Sve se svelo na predstavu i govoranciju masi okupljenoj ispred Doma kulture u Lapljem selu, koja je neodoljivo podsetila na Slobin govor, masi okupljenoj ispred Doma kulture na Kosovu polju, gde je tada kao i sada, na jeftin način ugrabljen politički profit.

Istini za volju, tadašnji Srbi jesu se požalili Slobi na šiptarski teror, dok ovi danas, verovatno poučeni iskustvom, interesovali su se samo za socijalnu pomoć i komunalne usluge. Po već oprobanom Palimnom sistemu „dve hiljade za gospođu“, počela su da pljušte obećanja za posao, lekara, školu, overu dokumenata, traktor, jariće i jagnjiće. Srbi su tako dobili ono što su tražili, a Vučić je dobio svoju predstavu. Čini se, svi zadovoljni.

Međutim, treba reći, nije većinska krivica na tamošnje Srbe. Oni su dovedeni u položaj da su njihovi dojučerašnji egzekutori, oni koji su ih klali, ubijali, silovali i proterivali, sada njihovi predsednici i premijeri. Da žive u tzv. državi, koja se finansirala i finansira, od srpskih organa izvađenih u Žutoj kući, od otete srpske imovine i od gomile narkotika koja svakog dana ubija njihovu decu. Šta mogu tamošnji Srbi, kada su ih oni kojima su isti poklonili svoje poverenje, kao svojim političkim predstavnicima, na komandu iz Beograda, prevarili i podržali teroristu Haradinaja za sastav tzv. vlade Kosova.

Srbi na Kosmetu, svoju poslednju tačku oslonca, svoje poslednje uporište otpora koje su imali, izgubili su, kada su poverovali prevari iz Beograda – da uklone barikade. Ta odluka, koštala ih je i ono malo suverenosti što su imali. Danas su oni svedeni na masu oblikovanu po želji, otuđeni od sopstvene države, tu su samo da bi se na njima uzimao politički profit. Sudbina im je odredila da postanu hranljiva podloga za političku eksploataciju.

Lako je malog čoveka, koji nema „širu sliku“ o sudbinskom značenju Kosova i Metohije, kupiti sa par poklončića. Oni će ga trenutno zadovoljiti, ali će mu isto tako na duže staze, oduzeti ono najvažnije – njegov identitet. Sa druge strane, oni koji to svesno rade, čine zloupotrebu tog istog malog čoveka i nesagledivi zločin prema kompletnom srpskom narodu. To je zločin prema srpskoj istoriji i identitetu, to je zločin prema Kosovskom mitu, na kojem srpski narod stoji. To je prodaja večnosti, za trenutak političke koristi. Za ovaj čin veleizdaje, što je presedan u srpskoj istoriji, kad tad će neko morati da odgovara, ako ne pred sudom ljudi, onda svakako pred sudom istorije.

Autor: Nikola Pavlović

Izvor: milanmilenkovic.com

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

loading...

Ostavite komentar