PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Milica Eseš Pinter: Ranije se u našem selu nisu kupovale naočare za vid

Ranije se u našem selu nisu kupovale naočare za vid.
Foto: Pixabay

Nego kako u kojoj kuci neko umre, naočare se ostave. Svaka kuća je imala kolekciju od bar desetak, raznih dioptrija.

I posle se lepo đoraš sa komšilukom, kome koje odgovaraju. Ovo su od pokojnog ovog, ovo su od pokojnog onog… Sete se pokojnika, prepričaju po koju anegdotu, uklope vid i naočare i svima dobro. Lepo s korisnim.

Ako im pukne jedno krilce, stavi se obična gumica, dunstara, koja se okači o uvo.

Kad dotični, koji je prisvojio naočare umre, one opet idu dalje u opticaj, a kome se poveća dioptrija, on opet krene po komšiluku, da nađe odgovarajuće, a one prethodne da dalje.

I onda jedne godine, posle dedine smrti, naravno, nađe se moja mama pametna i baci celu bogatu kolekciju, sve od pokojnih baba, deda, tetaka i tetkova.

Tri generacije uniseks naocara!

I kako ja sad da idem u komšiluk? Praznih ruku?

A kao krtica sam poslednjih meseci. Stvarno nema smisla.

Autor: Milica Eseš Pinter

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar