PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Priča iz provincije: Neću u 21. vek, branim se osmehom

Na nedavnoj sahrani mog strica Mirka u Obrenovcu, sreo sam rođaka iz Titela. Na žalost, češće se srećemo na ovakim tužnim skupovima, nego na nekim veseljima.
Foto: Screenshot7 Youtube

Godinama se nismo videli. Ovo je bila prilika da se ispričamo gde smo, šta radimo, kako živimo. Između ostalog ja sam pohvalio njegov izgled:

– Pa ti se nisi ni malo promenio. Godine ti ne mogu ništa. Izgledaš kao mladić – kažem mu ja.

On se samo nasmeja:

– Hvala ti. Pa za mojih 70 i kusur godina dobro se držim.

– Prešao si sedamdesetu? Ne mogu da verujem – iskreno sam se iznenadio. – Pa izgledaš bar 10, ma 15 godina mlađi! Kako ti to uspeva?

– Ima nekoliko razloga. Nekoliko pravila kojih se strogo pridržavam i praktikujem ih svaki dan – priča mi on.

– Pa otkrij mi svoj recept za mladolikost. Siguran sam da ne ideš kod ovih hirurga-plastičara kao naše rijaliti zvezde!

Moj rođak sam odmahnu rukom sa gađenjem i podsmehom.

– Kao prvo, ostavio sam piće i cigarete, ali to je najmanje uticalo. Više sam to uradio da me doktori ne gnjave. Na moj mladoliki izgled i hvala dragom Bogu, dobrom zdravlju, najviše su uticale druge, danas zanemarene stvari. Pre svega uopšte ne čitam štampu, a ne televiziji gledam samo sport. Druga važna stvar je što sam uveo jednočasovnu šetnju uz obalu Tise. U početku sam išao svakog dana po 1 sat u šetnju, bez obzira da li sam pre toga nešto radio. Danas mi je dovoljno samo 1 sat šetnje. Ali pazi, ovo je važno… Ako nekoga usput sretnem, stanem sa njim da popričam, uvek nadoknadim onoliko vremena koliko sam proveo u razgovoru. Šetnja mora da traje sat vremena, ni minut manje ako želiš da ostaneš u formi.

– Zar je to sve?

– A, ne. Nisam ti rekao dve najvažnije stvari. Dva najvažnija „sastojka“ koja su „kriva“ za moju, kako ti kažeš, mladolikost.

Prva od njih je što uporno, svesno, odbijam da uđem u 21. vek. To je vek reklama, laži, prevara, mržnje među ljudima. A i „napredna tehnologija“ im je sačuvaj me Bože. Lep izgled, a očajan kvalitet. Sve je to smuti pa prospi. Za jednokratnu upotrebu. Od novih automobila do kineskih čarapa. Hvala vam, ali meni to ne treba. Još uvek vozim stari auto i ništa mu ne fali. Ako se nešto pokvari, lako ga je popraviti, a ovi novi automobili, čim se pokvare, možeš ih baciti na otpad. Tu nema popravke.

– Pa zar ništa od moderne tehnologije ne koristiš?

– Koristim samo mobilni telefon. I to onaj stari tip. Uporno odbijam da naučim da šaljem poruke. Jedino mi je važno da znam da se javim i da pozovem onoga ko mi treba. Dovoljno.

– Spomenuo si još jednu važnu stvar. Koju?

– E, ona je najvažnija za zdrav život. Svakog jutra, pod obavezno, nas desetak iz starog društva skupljamo se u jednoj kafani. Ne kafiću, već pravoj kafani. I tu uz rakiju ili kafu, kako ko, provedem sat vremena sa prijateljima. Ne pričamo ni o politici, ni o onome što smo videli na televiziji ili pročitali u novinama. Samo se šalimo, prepričavamo razne anegdote koje su nam se desile tokom dana i smejemo se glasno, od srca da se cela kafana ori od našeg smeha. Svakog dana sat vremena smeha i osećaćeš se zdrav kao dren. Kad izađem iz kafane posle toga, osećam se čio, veseo, mlad i pun snage. Sve oko mene izgleda mi drugačije, a za svaki problem i prepreku, bez nervoze i stresa lako nađem rešenje.

Dugo sam razmišljao o onome što mi je rekao moj rođak iz Titela. Shvatio sam da je potpuno u pravu. Da, taj smeh i jednočasovna šetnja stvaraju odbambeni zid od stalnog stresa koji nam je doneo zločesti 21. vek.

Odlučio sam da ga primenim na sebi. Za početak  šetnja sat vremena. No, ovo drugo će mi biti malo teže da ostvarim. U Inđiji ne postoji kafana u kojoj se ljudi još uvek smeju. Iskreno, čistog srca. Bez politike…

Bilo bi dobro da posetim Titel, da me odvede u tu kafanu…

Došlo je vreme da svakom gradu, varoši ili selu je potrebna takva kafana. Ona bolje leči od svih pilula i doktora zajedno…

Autor: Rajko Dvizac

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar