PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Rajko Dvizac: Ne znam ja ništa. Ja samo čekam prijateljicu…

Na pijaci, pre neki dan…

– Jel i ti prodaješ, a? Šta ti je to u kutijama? Čuvaš… Ako, ako namnožilo se lopova. Mora da se pazi. Dok je bila milicija, lopovi su bežali od njih. Otac mi je pričao da su takvi bili i džandari. Još opasniji. Jedan predratni džandar je bio dovoljan za 10 lopova – priča mi nepoznat starac koji ponosno u ruci drži neke metlice, domaća verzija pajalica.

Pa nastavlja:

– A od kada je ova moderna policija, lopova koliko oćeš. Ne dira ih policija. Jok, njih. Samo pošten narod. Ja prodajem ove metlice, a šta ti to prodaješ?

– Ne prodajem ništa. Nisu ovo moje kutije. Samo tu stojim. Čekam prijateljicu – odgovorim mu. – Nemam pojma ni čije su ni šta je u njima.

– Aha, samo stojiš. Jel mogu ja da stanem pored tebe? Volim društvo. Nekako mi glupo da stojim sam. Ko da sam izgubljen.

– Slobodno stani. Marim ja.

– Hvala ti. Znaš ja sam u penziji al’ naviko sam da radim. Bilo šta. Ako nema posla kući, ja eto dođem na pijacu i prodajem. Svaki dinar dobro dođe na ovu skupoću.

– Pa kako ide prodaja?

– Ovo ti je prirodno, zdravo. Kupuju ga samo babe. A ove mlade ni ne pogledaju. Idu u one kineske radnje i kupuju plastiku. Joj budala nekrštenih.

– Koliko ti je godina? – pitam ga.

– Sad će mi 79. Ha, reci jel se dobro držim?

– Ma ko momak si.

– Nego šta. A to ti je brale moj zato što sam ceo život radio u fabrici. Sada nema ni radnika, a ni fabrika. A ko je kriv? Lopovi! I ova policija što ih ne hapsi. Eh da sam mlad… – uzdiše starac.

– Šta bi onda?

– Izašao bih na ulicu, a ne ko ova današnja mladež što po ceo dan sedi po kafićima. Već na pravu „ulicu“. Razumeš?

Ja potvrdno klimnem glavom.

On se nasmeši:

– Odoh ja, ajd zdravo.

– Pa zar nećeš da prodaješ ove svoje prirodne pajalice?

– Drugi put. Eno ide policija. Kakav sam baksuz, pravo će na mene.

Starac žurnim korakom napusti pijacu. Ja se za svaki slučaj odmaknem od onih kutija. Sirotinja nešto ostavila da preporodaje, greh je da im to oduzmu…

Više ni pijaca nije ko nekad…

Ne znam ja ništa. Ja samo čekam prijateljicu…

Napisao: Rajko Dvizac

 

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

Ostavite komentar