PROZORI DUŠE - LEPE REČI

Rajko Dvizac: Nikad BOLJE više neće biti! BOLJE je bilo i prošlo…

Foto: Pixabay

Vreme – proleće 1998. godine

Mesto – Beograd, zgrada Borbe

Piše: Rajko Dvizac

Događaj:

Izlazim iz redakcije TV Novosti i ulazim u lift pun ljudi. Lica im uglavnom zamišljena ili namrštena. Svi ćute. Lift staje sprat ispod gde se nalazi redakcija VečernjihNovosti. Ulazi stariji čovek. Poznajem ga iz viđenja, radi u štampariji Borbe.

Na naše iznenađenja on je jedini nasmejan. Prosto mu lice sija od nekakve unutrašnje sreće koja izbija iz njegove duše.

Kolega iz Večernjih Novosti, urednik, približnih godina ga pita:

– Kako si druže?

– Nikad bolje! – veselo mu odgovara čovek.

Mi se svi gledamo zbuneno i počinjemo da gunđamo poluglasno nezadovoljni sami sobom.

– Je li to zato što ideš uskoro u penziju – pita ga urednik.

– Jok. Nema penzija veze sa tim. – odgovara on i dalje se smešeći.

– Pa zašto si onda tako veseo? Zašto kažeš nikad bolje? Pogledaj nas u liftu. Svi smo nekako namršteni, preplašeni, ljuti zbog svega što nam se dešava. Samo ti kažeš nikad bolje. Kako možeš tako nešto da kažeš – objašnjava urednik.

– Kažem tako jer je to živa istina. Izgleda da me niste razumeli. NIKAD BOLJE više neće biti! Bolje je bilo i prošlo, a nisam siguran da će se vratiti dok sam ja živ. I danas je bolje nego što će biti sutra. Bojim se da će biti sve gore i gore. Zato se i smejem ovom danu koji je bolji od sutrašnjeg. Smejte se još dok možete, dok imate čemu – zaključi radnik štamparije.

U liftu nastupi trenutak apsolutne tišine, a onda svi počesmo da se polako, gotovo stidljivo osmehujemo. Urednik je bio prvi koji se glasno nasmejao:

– Da znaš prijatelju da si u pravu.

Potom ga zagrli. Obojica su se smejali mudrom kazivanju radnika iz štamparije. Kada se lift najzad zaustavio u prizemlju, svi smo iz njega izašli nasmejanih lica shvativši šta nam je rekao. Svako od nas je imao potrebu bar da ga dodirne i pozdravi se sa njim… Kao da smo se na taj način, gotovo ritualno, opraštali od Boljeg života. Za sve nas u liftu radnik štamparije je bio naš junak dana… Valjda smo podsvesno osećali koliko je čovek u pravu…

Dvadeset godina kasnije, eto setio sam se ove, naizgled bezazlene ali očito proročanske priče.
Nikad…(više)…Bolje…

Agonija propadanja i dalje traje…

Dokle više? Postoji li dno?

Postoji li odskočna daska da se vratimo tamo gde smo nekad bili?

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Knjige Rajka Dvizca možete poručiti na sajtu izdavača Cyberpublishing Verlag GmbH Wien Austria ili direktno od pisca, preko njegove Fejsbuk stranice OVDE

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar