REGION SRBIJA

Šesti februar dan D za Srbiju i Zapadni Balkan. Šta traži EU, šta moramo da uradimo sa Kosovom

Šesti februar biće dan D za Zapadni Balkan, a pre svega za Srbiju i Crnu Goru, jer će tada biti objavljena strategija Evropske unije (EU) o potencijalnom proširenju. Ako budu usvojeni dosadašnji predlozi, i naravno ako ispuni uslove, Srbija bi 2025. godine mogla da postane punopravna članica Unije.

Prema do sada poznatim predlozima iz Nacrta ovog dokumenta, ruku pod ruku sa Srbijom ide i Crna Gora, a uslov koji je neophodno ispuniti je vladavina prava. U slučaju Srbije još jedna stvar je neophodna – normalizacija odnosa sa Kosovom.

Srbija do EU, godina po godina

Prema onome što je do sada poznato, očekivanja su da bi tokom 2019. godine trebalo da budu ispunjena prelazna merila u poglavljima pravosuđa i unutrašnjih poslova, kao i puna normalizacija odnosa s Kosovom. U Poglavlju 23 Srbija ima 50 prelaznih merila, a u Poglavlju 24 njih 41, dok je prelazno merilo u Poglavlju 35 o Kosovu – potpuna normalizacija odnosa.

Po ispunjenju, EU bi trebalo da reši pitanje merila za zatvaranje poglavlja, i da bude spremna za drugu fazu pregovora najkasnije do kraja 2019. godine.

Takođe, u Nacrtu se navodi da bi, pod uslovom da se ispune sva merila za zatvaranje u svim poglavljima, zemlje članice EU mogle da daju pristanak na zatvaranje pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom na međuvladinoj konferenciji do kraja 2023. godine.

Nakon toga, i ako do tada budu uspešno zaključeni pregovori, 2024. godine trebalo bi da bude potpisan pristupni sporazum sa Srbijom i Crnom Gorom.

Sledeći, i poslednji korak je ratifikacija pristupnih sporazuma, što bi značilo i ulazak u ponopravno članstvo.

Ne samo dve zemlje, već ceo region

Kako je pre nekoliko dana objavio “Fajnanšel tajms” (FT), plan EU je da u svoje članstvo primi šest balkanskih država: Albaniju, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, BiH, ali i samoproklamovanu državu Kosovo.

Glavni razlog za to je što Brisel smatra da je ovo “teren” preko kog se na hiljade migranata domogne tla Unije.

Međutim, FT navodi i da strategi EU strahuju da Rusija opasno širi svoju zonu uticaja, upravo na području gde tradicionalno već ima saveznike – Zapadnom Balkanu.

Moguće izmene i slučaj Španije

Međutim, Nacrt ovog dokumenta, ovako kako za sada izgleda, nije i konačan jer svaka zemlja članica Unije, može da pošalje svoje predloge, ali i zamerke, kao što je to prethodih dana učinila Španija.

Naime, ova zemlja je EU prosledila niz protestnih dokumenata, u kojima između ostalog piše da se protive korišćenju termina WB6 (skraćenica za šest zemalja Zapadnog Balkana), ali i da za njih “Kosovo nije deo procesa proširenja”.

Takođe, jedan od predloga je da se Kosovo može posmatrati samo kao region u okviru Srbije. Naravno, Španija ovo ne radi zbog Srbije, već pre svega imajući u vidu svoje interese, naročito imajući u vidu prošlogodišnje iskustvo sa Katalonijom. Međutim, da li će se ova opaska naći u konačnom tekstu strategije, videće se već za nekoliko dana.

Pre prijema, rešenje svih otvorenih pitanja

Ipak, postoji i jedna stvar koja je zajednička svim predlozima koji se odnose na ovaj dokument, jeste da će zemlje Zapadnog Balkana, pre konačnog prijema u EU, morati da reše sva otvorena pitanja koja postoje već godinama, odnosno decenijama.

Pravno obavezujući sporazum – obavezan!

Čini se da je pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine sve bliža realnost, imajući u vidu i Nacrt strategije, ali i izjave koje u poslednje vreme sve češće ponavljaju i srpski i evropski zvaničnici.

– EU očekuje od Srbije pravno obavezujući dokument sa Prištinom, posle kojeg bi mogli da postanemo članica EU – rekao je pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

To je ponovio i nešto ranije, ali i krajem prošle godine, a to se ovih dana moglo čuti i od predsednika Evropskog parlamenta Antonija Tajanija.

Šta je sa ostalim zemljama?

Za zemlje regiona, u Nacrtu strategije za proširenje Zapadnog Balkana piše da bi 2019. Albanija i Makedonija trebalo da otvore pristupne pregovore sa Briselom, a BiH da dobije status kandidata za članstvo u EU, podsjeća portal. Makedonija bi trebalo da postigne opipljive rezultate u rešavanju spora oko imena zemlje.

Što se Kosova tiče, piše da do kraja 2019. mora postići punu normalizaciju odnosa sa Srbijom, čime bi otvorilo put napretka prema Evropi. Bosna i Hercegovina bi do kraja 2023. trebalo da postigne napredak u reformama i funkcionalnosti kako bi bila spremna za otvaranje pristupnih pregovora.

Strategija o Zapadnom Balkanu usvojena 6. februara u Strazburu, a samo dan nakon toga, tačnije 7. februara, evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han dolazi u zvaničnu posetu Srbiji.

Lana Gedošević

Izvor: Blic

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

loading...

Ostavite komentar