SRBIJA ŽIVOT

U Vojvodini svakog dana 15 ljudi doživi moždani udar

Centralna tema dvodnevnog simpozijuma u Sremskim Karlovcima, pod pokroviteljstvom Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, Sekcije za naurologiju Društva lekara Vojvodine i Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine, bio je ishemijski moždani udar, u narodu poznat kao šlog.

Foto: KCV

Piše: Zorica Milosavljević

U radu simpozijuma učestvovalo je 114 stručnjaka iz ove oblasti iz Srbije i regiona, te 21 predavač, među kojima su i akademik prof. dr Vida Demarin iz Zagreba i i Bojana Žvan iz Ljubljane. Tokom dva dana oni su se dotakli svih tema u vezi s uzrocima, dijagnostikom, lečenjem i komplikacijama ishemijskog moždanog udara.

“ Ishemijski moždani udar je bolest druga po smrtnosti u svetu, a prva po invaliditetu“, objašnjava direktor Kiliničkog centra Vojvodine, neurolog, prof. dr Petar Slankamenac.

To je, kako kaže, bolest koja ostavlja invalidnost u velikom procentu.

“Praktično dve trećine onih koji prežive moždani udar u izvesnoj meri zavisno je od drugih jer imaju određeni procenat invaliditeta. Ono što zabrinjava jeste da se ishemijski moždani udar dešava kod relativno mladih ljudi, koji su još radno sposobni, što predstavlja ogroman i socio-ekonomski problem. Podatak da u Vojvodini dnevno 15 ljudi doživi udar dovoljno je alarmantan i podstakao je nas koji se bavimo ovom patologijom da razmišljamo o tome da napravimo jednu vrstu škole u Vojvodini, kako bi se poboljšala saznanja, pre svega lekara opšte prakse, a takođe i neurologa na nivou sekundarne zaštite, ali i stanovništva, kao i način lečenja takvih bolesnika”, objašnjava profesor Slankamenac.

Kaže da, za razliku od pre dve decenije i više, kada nisu postojali terapijski izbori, medicina danas raspolaže s velikim spektrom različitih terapijskih pristupa, ali je jako važno da pacijent dođe u određeno vreme, kako bi se mogao primeniti onaj metod koji može da dovede do uspostavljanja prohodnosti zapušenog krvnog suda.

„Zbog toga ljudi moraju da nauče da prepoznaju prve znake moždanog udara, koji se manifestuju ili slabošću ruke, ili iskrivljenošću usta, ili smetnjama u govoru“, ističe Slankamenac.

Dodaje da, ukoliko dođe u rasponu od četiri i po sata, može se primenti adekvatna terapija koja praktično rastopi sam tromb, i uspostavi se ponovo protok u tom krvnom sudu.

“Mi smo lane počeli s najnovijim metodama rada, a to je vađenje tromba. Ukoliko pacijent stigne i nešto kasnije, i do šest sati, moguće je uz odrđene uređaje izvaditi tromb i uspostaviti odgovarajuću rekanalizaciju. Na taj način se poboljšava neurološko stanje pacijenta i ubrzava njegov oporavak. To je praktično jedina moguća terapija u današnje vreme”, naveo je profesor Slankamenac.

Profesor Slankamenac podseća na to da su faktori rizika za nastanak ishemijskog moždanog udara opšte poznati na našem području – povišen krvni pritisak, poremećaj metabolizma masti, šećerna bolest, pušenje, loše navike posebno u isrhani, kao i smanjena fizička aktivnost. To su uzroci promena na krvnim sudovima, što ima za posledicu njihovo začepljenje, usled čega dolazi do šloga.

Vremenski prozor za lečenje moždanog udara je termin koji označava vreme do četiri i po sata od nastanka bolesti, kada može da se venski primeni terapija koja praktično rastopi tromb. Profesor Slankamenac ističe da je ishod bolji ukoliko pacijent ranije stigne.

“Nije svejedno da li je neko dobije tu terapiju nakon 90 minuta od početka bolesti ili posle dva i po ili tri i po sata. Oni koji je dobiju u toku 90 minuta imaju tri puta veću šansu da se oporave, nego oni koji su je dobili nakon četiri sata”, kaže profesor Slankamenac.

Izvor: Dnevnik.rs/ B92

loading...

Ostavite komentar