SVET

„Đavo“ u Beloj kući

„Čujem da ste inkarnacija samog đavola“, rekao je američki sekretar za odbranu Džim Matis kada je ovih dana u Pentagonu dočekao Džona Boltona, budućeg savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Donalda Trampa. Bolton se na te reči samo osmehnuo, prenosi Si-En-En.

Ilustracija: Jutarnji GLASnik, Printscreen/ agencije

Prošlog četvrtka, elem, Tramp je najavio da će, umesto H. R. Makmastera, na čelo Nacionalnog saveta za bezbednost doći Džon Bolton, funkcioner u administraciji Džordža Buša Mlađeg, koga i retki prijatelji i mnogobrojni neprijatelji opisuju kao „superjastreba“ američkog intervencionizma. I to sa dobrim razlogom; ne samo da nije bilo američkog rata koji Bolton nije aktivno podržao, nego je reč o čoveku koji zagovara i nove ratove, preventivne napade na Iran i na Severnu Koreju, uz dalje zaoštravanje odnosa s Rusijom i sa Kinom. Bolton je, štaviše, demantovao novinske izveštaje da je Trampu obećao da neće pokrenuti nove ratove…

Otuda, nikakvo čudo što Džimi Karter, bivši američki predsednik, upozorava da je imenovanje Boltona „katastrofa“ za Ameriku, a Berni Sanders opominje da „svi treba da budu uplašeni“. Ali ne brinu samo demokrate nego i republikanci, jedan funkcioner Bele kuće Džordža Buša Mlađeg kaže da je Bolton bio „bez premca najopasniji čovek za svih osam godina Bušove administracije“. „Njegovo imenovanje predstavlja pozivnicu za rat, možda i nuklearni rat. Ovo mora da bude zaustavljeno po svaku cenu“, naglašava on.

Da li je Bolton zaista ovako opasan kako ga opisuju? Kako je ovaj vatreni zagovornik iračkog rata dospeo u administraciju predsednika koji taj rat opisuje kao najveću američku grešku? Sastavlja li Tramp ratni kabinet, kako se mnogi pribojavaju, ili pak time kleveću i Boltona i samog Trampa?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i istoričar Saša Adamović.

„Pozicija savetnika za nacionalnu bezbednost jedna je od dve najznačajnije — uz mesto šefa Stejt departmenta — kada je reč o formulisanju američke spoljne politike“, ukazuje Obrad Kesić. „I Bolton i Majk Pompeo, koji će postati novi državni sekretar umesto Reksa Tilersona, predstavljaju potpuni raskid s političkim establišmentom i dosadašnjim dominantnim, globalističkim pogledom na svet. Tramp je konačno oko sebe sastavio ekipu koja ga u potpunosti podržava u protivljenju dosadašnjem sistemu. Ovo je, u izvesnom smislu, novi početak Trampove administracije, jer se on konačno okružio ljudima koji dele njegovu viziju, i lojalni su mu u njenom sprovođenju“.

S druge strane, međutim, Eliot Ejbrams, jedan od vodećih neokonzervativnih jastrebova, funkcioner Nacionalnog saveta za bezbednost u vreme mlađeg Buša, izražava oduševljenje Boltonovim izborom. „Dobro došli u administraciju Dika Čejnija“, zloglasnog Bušovog potpredsednika, ironično u magazinu „Forin polisi“ ocenjuje i profesor međunarodnih odnosa sa Harvarda Stiven Volt, ukazujući time na kontinuitet umesto na raskid s dosadašnjom politikom.

Saša Adamović ne slaže se s ovim ocenama, i ukazuje na paralele između dolaska Majka Pompea na mesto Reksa Tilersona odnosno Džona Boltona umesto H. R. Makmastera: „Posle godinu i po dana u Beloj kući, deluje da je Tramp konačno konsolidovao svoju vlast. Tilerson je bio taj koji nije ispunio zadatak, naprotiv, on se okružio ljudima koji su i u kampanji bili protiv Trampa, i nije uspeo da reformiše to leglo globalista koji su skoncentrisani u Stejt departmentu. U tom ključu tumačim i smenu Makmastera i dolazak Džona Boltona, koji ima neke neokonzervativne stavove, ali je pre svega američki nacionalista koji smatra da Amerika ne treba da se bavi humanitarnim intervencijama i nametanjem sopstvenih vrednosti i izgradnjom nacija. Baš zato vašingtonska močvara i nije dočekala njegovo postavljenje dobrodošlicom“.

„Negativan imidž koji Bolton sad dobija proizvod je straha političkog establišmenta“, objašnjava na sličan način i Obrad Kesić. „Napadaju ga baš zbog toga što on nije deo tog establišmenta, ne deli njihova uverenja, pa ga i vide kao neprijatelja i pretnju koja ulazi u Belu kuću“.

Prisutno je i veliko licemerje u svemu tome, dodaje „Sputnjikov“ sagovornik iz Vašingtona. „Kad pogledate, na primer, medije koji ga napadaju, od ’Njujork tajmsa‘, preko ’Vašington posta‘ do Si-En-Ena, pa, oni su podržali svaki rat koji je Amerika vodila i sve vreme predstavljaju mehanizam tog establišmenta, a sada Boltona proglašavaju za opasnog čoveka. I ljudi iz političkog establišmenta koji ga napadaju, od Džona Mekejna do Hilari Klinton, pokazuju istu vrstu licemerja; u suštini, upravo ono za šta sad optužuju Boltona predstavlja osnovnu karakteristiku američke spoljne politike poslednjih decenija“.

Postoji i nešto drugačije viđenje čitave ove situacije. Stiven Hedli, Bušov savetnik za nacionalnu bezbednost, naime, tvrdi da ne treba isuviše razmišljati o Boltonovom uticaju i ratobornim stavovima, jer njegovo imenovanje zapravo predstavlja pregovaračko sredstvo za Trampa, u smislu poruke — bolje vam je da postupite onako kako vam kažem, da Bolton ne bi uradio ono što želi.

„To deluje kao prilično tačno objašnjenje, imajući u vidu Trampove pregovaračke taktike“, komentariše Saša Adamović.

Uostalom, dodaje Kesić, „ni Bolton, niti bilo ko drugi na toj poziciji, ne može da bude ključni faktor u donošenju odluka; to čini sam predsednik“.

Što se pak toga tiče, kada je reč o Trampovim spoljnopolitičkim odlukama, „najavljeno povlačenje iz Sirije predstavlja ključni zaokret u američkoj politici na Bliskom istoku“, napominje Obrad Kesić i podseća na Trampovo obećanje da će poboljšati odnose sa Rusijom. „On to i dalje želi, od toga ne odustaje. On je na neki način amortizovao napade kojima je izložen (zbog navodnog uticaja Rusije na njegov izbor) jer je preduzeo neke oštre mere prema Rusiji, ali sve je to simbolika, a iza toga postoje mnogo ozbiljniji potezi, kao što je to bila i nedavna poseta šefova ruskih obaveštajnih službi Vašingtonu. U tom kontekstu, najava povlačenja iz Sirije zaista ohrabruje, jer, ako je igde bilo moguće da izbije varnica koja će dovesti do sukoba dveju velikih sila, to je upravo Sirija“.

A opet, sam Bolton je prema Rusiji krajnje ratoboran, navodno rusko mešanje u američke izbore on je svojevremeno ocenio kao „casus belli, istinsku objavu rata koju Vašington ne sme da toleriše“.

„Te ocene zvuče prejako, ali Bolton je takođe rekao i da će se u svom radu oslanjati na predsednika i njegove odluke“, komentariše Adamović, i zaključuje: „Stiven Benon (nekadašnji Trampov glavni strateg) izjavio je da je Bolton doživeo transformaciju od Bušovog lika do Trampovog lika. A posle ovih promena, mislim da će Tramp nastaviti da jača sopstvenu spoljnopolitičku agendu. Zato i ne mislim da treba biti pesimista“.

Izvor: Sputnjik/ Nikola Vrzić

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

Ostavite komentar