SVET

Finska – najbolja država! Nije bilo ni kmetova ni bogate aristokratije

Britanski list Gardijan odlučio je da prikaže jednu od najboljih država u Evropi, ali i svetu – Finsku. Novinar lista Džon Henli detaljno je analizirao šta se to toliko dobrog krije na severu Evrope.
Helsinki, Foto: Pixabay/ jaripepe

Prošle godine Finska je prema merodavnim međunarodnim telima, bila ocenjena najstabilnijom, najsigurnijom i najbolje vođenom svetskom državom. Osim toga, treća je najbogatija, treća s najmanjim udelom korupcije, treća po socijalnom statusu građana i druga najprogresivnija po društvenim pitanjima, prenosi Indeks.

Banke su najstabilnije, domaće kompanije su druge po nivou etičnosti, građani veruju policiji, a finsko pravosuđe smatra se najnezavisnijem. Treći su po najvećoj polnoj jednakosti, a imaju i petu najmanju nejednakost u bogatstvu.

Deca su im najsigurnija, tinejdžeri drugi na svetu u drušvenim i treći u prirodnim naukama, nabraja Henli koji je tajnu finskog uspeha odlučio da otkrije kod nekoliko sagovornika. Započeo je s Bengtom Holmstromom, ekonomistom koji je 2016. dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju.

„Možemo govoriti o finskom čudu, ako se setimo gde smo bili pre 150 godina. Dobro je pitanje – kako se to dogodilo?“, kaže Holmstrom i dodaje da treba biti oprezan u potrazi „formule za uspeh“.

Na svetu nema dve iste države i ne mora da znači da bi ono što je uspelo u Finskoj isto tako uspelo u nekoj drugoj državi. Bivša finska predsednica Tarja Halonen smatra da žive u hladnom, oštrom i zabačenom području te da svaka osoba mora naporno da radi za sebe, ali i za svoje susede.

Halonen je na čelu Finske bila između 2000. i 2012. godine. Sa sociološke strane, valja podsetiti da je Finska bila i demokratski siromašna nakon 600 godina pod švedskom vlasti i sto godina pod ruskom.

„Razlike između društvenih klasa u Finskoj bile su male i to još davno pre naše nezavisnosti. Čak je i industrijska revolucija ovde bila skromna. Nije bilo Rotšilda, nije bilo Fordova, čak ni dinastije kao što su Wallenbergovi u Švedskoj“, objašnjava sociolog Rita Jalinoja. Finci gledaju jedni na druge jednako, kod njih se ne gleda s visine.

„Mogli biste da hodate ulicom rame uz rame s najbogatijim čovekom u gradu a da o tome ne biste imali pojma“, misli bivši američki poslanik u Helsinkiju Brus Orek, kojem se život u finskoj metropoli toliko dopao da je ostao tamo da živi.

“Danas svi radimo zajedno i u kolektivu za isti cilj.“

Sve je stvar saradnje, kaže nagrađivana spisateljica Sirpa Kahkonen, koja vezu vidi u društvenoj jednakosti iz prošlosti.

„Nije bilo ni kmetova ni bogate aristokratije. Društvo nije bilo hijerarhijski podeljeno“, objašnjava Kahkonen.

Izvor: Vesti online

[frontpage_news widget="13129" name="Prethodni članci"]

loading...

Ostavite komentar