SVET VAŠ STAV

REFERENDUM KAO BEG OD SIROMAŠNIH ILI SAMO SOROŠEVA IGRANKA?

Hiljdama godina koljemo svinje, a još nisu naučile da je popuštanje sopstvenoj proždrljivosti najkraći put do noža.

Ilustracija, Jutarnji GLASnik, Printscreen/ agencje

KATALUNJA (cat.)/ KATALONIJA (esp.) – ŠARENA PREDSTAVA, REFERENDUM KAO BEG OD SIROMAŠNIH ILI SAMO SOROŠEVA IGRANKA?

Autor: Zoran Lukić

Lepo je to izgledalo. Hiljade ljudi koji cmizdre o demokratiji, valjaju se po kolovozu. Hiljade roditelja sa sitnom decom u rukama, stotine civila koji su izjeli malo šamara i, po neki, udarac pendrekom.

Hiljade „zlih“ policajaca rojalističko-kaudiljovskih oznaka, gromoglasno tuljenje svih svetskih medija, osim američkih.

Mise, molebani i sure o demokratiji, večitom a neostvarenom pravu „slobodnog“ čoveka, građanina.

Mutava Evropa, smušene izjave o izlaznosti, kućno štampanje referendumskih listića…

Retki posmatrači „referenduma“ – najsmešniji je bio neki glupavi Grk i jedna, jedina posledica – smrt Evropske Unije kao posledica predoziranja drogom koju popularno zovu demokratija.

Pa, šta to bi u Španiji? Ne u Kataloniji, već u Španiji, jer je Katalonija i dalje, de iure i de facto, po pravu i činjenicama, deo Španije? Ko se tu namerio na koga i zašto? Čemu je služila cirkuska predstava i čemu služi besprizorno i providno vučenje isilovanih paralela između Katalonije i Flandrije, Škotske, Vojvodine, Zakarpatja, Kosova, Pridnestrovlja, Istre?

Pođimo, znajući da to liberale, fašiste, socijaliste i ostala sitnosaradnička govna iz kapitalističke guzice najviše nervira, od činjenica.

Katalonija kao španska provincija ima oko 17,5% stanovništva i puni španski budžet sa 20%.

Stopa nezaposlenosti je u Kataloniji oko 13,5% a u Španiji je prosek oko 17,5%.

Katalonija izvozi oko 35% BDP-a Evropi a oko 65% uvaljuje svojim sugrađanima u Španiji.

Ono malo industrije koja nije propala, skoncentrisana je baš u Kataloniji. Pri tome, zaduženost Katalonije nije ni malo naivna, niti mala. Španija je zadužena 363% BDP-a i iluzorno je očekivati da Katalonija koja se nalazi na oko 105% zaduženosti regionalnog BDP-a postane likvidna teritorija.

Jasno je rečeno Barseloni u Briselu da nema, kao ni u slučaju Škotske, direktnog ulaska Katalonije u EU. Pri tome, separatističke partije iz Katalonije (2), koje imaju većinu u regionalnom parlamentu ne mogu da negiraju da je na referendumu glasalo 2,26 miliona građana od oko 5,7 miliona punoletnih – dakle ni 50%. Zakon o referendumu je lokalni zakon donesen u suprotnosti sa Ustavom Španije.

Kome, onda, odgovara referendum?

Sledeći smrdljivi trag novca, nailazimo na zanimljive podatke. Separatističke partije Katalonije (ni jedna nije komunistička!) finansiraju bogati Katalonci – oligarsi, stranci sa kupljenim nekretninama u Kataloniji kojima je lokalna vlast obećala oslobađanje od poreza u slučaju pobede i ne mala dijaspora Katalonaca, naročito iz SAD. Pri tome su sva sredstva tunelisana u fondove separatističkih partija kroz 7 međunarodnih fondova nepoznatih osnivača i vlasnika.

Ono što bode oči je činjenica da su operativci fondacija koje finansiraju pokret za nezavisnost Katalonije, svi od reda, istovremeno i visoki izvršni operativci fondova Đerđa Soroša.

Uz istinitost tvrdnji da je vekovima Katalonija težila nezavisnosti (naslednica je srednjevekovne kraljevine Aragon sa kojom deli i zastavu!), da su i Katalonija i Baskija bile jaka antifrankistička i republikanska uporišta, nije moguće izbeći bljutav ukus liberalne splačine koja zaudara iz referenduma. Međunarodno pravo izjednačava pravo na samoopredeljenje i nepovredivost granica.

Lenjinova teza o pravu na samoopredeljenje do otcepljenja je vezana za stvaranje jake federacije slobodnih država, odnosno na lišavanje dela formalnog suvereniteta u korist velike države sa ugrađenom ravnopravnošću naroda, kultura i jezika.

Upravo je zapadna, liberalno-fašistička ideologija unela pometnju u takav princip rušenjem SFRJ, ČSSR i SSSR, iz jednostavnog razloga – kolonijalni zapad nije mogao progutati velike zemlje od jednom, već na parče.

Sada, ta nedoslednost dolazi po đevrek ne u pekaru već u stan pekara. Dakle, referendum u Kataloniji je referendum razvijene provincije koja želi da pobegne od problema države u krizi i da se jeftino izvuče iz kotla zaduživanja. Kako slovenački to zvuči!

SAD kojima ne odgovara jaka EU, na bilo kojim osnovama, i sam Soroš koji je jako mnogo zaradio na razbijanju federalnih država na istoku Evrope imaju jak finansijski interes u razbijanju Španije. Pri tome su oba centra moći više nego uspešna u formiranju javnog mnjenja i prodaji muda za bubrege prolupanom hipsterskom stanovništvu.

Od „Europa zdaj!!, kroz „srpsku ruku van hrvatske lisnice“, preko „revolucije dostojanstva i nezavisnosti“ do sadašnje loše predstave u Kataloniji, liberalni lobi SAD i Soroš su ponovili bludničenje sa mozgovima ljudi previše puta. Zaista, koliko puta ćete progutati isto govno zato što vam ga serviraju u sve šarenijem i šuškavijem papiru? Hiljdama godina koljemo svinje, a još nisu naučile da je popuštanje sopstvenoj proždrljivosti najkraći put do noža.

Dakle, „referendum“ u Kataloniji je besciljna i neefikasna predstava, sračunata na donošenje profita lokalnoj oligarhiji u sprezi sa inostranom, koja tako lepo i efikasno koristi parole koje pozivaju na „prava“, na „slobode“ i na „dostojanstvo“ ljudi. I to onih ljudi koji će se, poput Slovenaca, Hrvata, Škota, Ukrajinaca, Flamanaca ili pribaltičkih naroda probuditi nakon 20-30 godina kukajući kako je pređašnja država, ipak, bila bolja.

A u tih 20-30 godina će neko namlatiti pare na „slobodnoj volji“ i „željama“ ljudi.

Zapadni kapitalizam je, prvo, srušio i uništio istok Evrope – sada dolazi po pare na zapad Evrope. Jedino što je ugodno oko ovakvog „referenduma“ u Kataloniji je politička i akciona smrt prestarele kurve Evrope, koja van iteresa krupnog kapitala ne može da pronađe „vrednosti“ kojima je punila mozgove, usta i uši budalama.

Izvor: Koral

 

Ostavite komentar