NEKATEGORIZOVANO

Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?! NIKO NE PITA ŽABU KAD ISUŠUJE BARU

Srbija je zemlja kojoj nedostaje energetska efikasnost!

NIKO NE PITA ŽABU KAD ISUŠUJE BARU

– Predeli su privlaćni za turiste!

 

Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?!

 

“Srbija nije energetski ugrožena zemlja, zemlja kojoj energija nedostaje. Srbija je zemlja kojoj nedostaje energetska efikasnost! “

Tako priču počinje Mirko Popović, ekološki aktivista, a mi se nalazimo u Sjenici, na zapadu Raške oblasti poznate po svojim surovim uslovima za život i kao najhladnijem mestu u Srbiji i(  Jugoslaviji).

Sjenica je opština bogata prirodnim resursima: ugljem, vodom, šumom. Za ovaj region je karakteristično gostoprimstvo njenih stanovnika,koji žive u slozi i bez ikakvih nacionalnih netrepeljivosti. Većinsko stanovništvo čine Bošnjaci i Srbi, – kaže meštanin, Sulejman Muftarević.

U neposrednoj blizini Sjenice nalazi se rudnik uglja Štavalj. Upravo to je osnova za planove države da tu napravi termoelektranu snage 300 megavata (MW).

Živimo u vremenu velike globalne transformacije društva i globalne transformacije energetske politike, u vremenu kada većina ozbiljnijih država teži ka ekonomiji niske emisije CO2 i napušta koncept zavisnosti od fosilnih goriva. Nažalost, mi živimo u državi koja jako teško i sporo taj koncept usvaja

.Već 20 godina se živi u nekakvoj strepnji od izgradnje termoelektrane koja se već neko vreme potencira, najčešće u vreme predizbornih kampanja. Samo postojanje rudnika, koji je otvoren pedesetih godina prošlog veka, je tekući i potencijalno još veći problem za životnu sredinu ovog područja. U Štavlju se trenutno nalazi dubinski kop manjeg kapaciteta i manjeg negativnog uticaja, a za potrebe termoelektrane bio bi potreban površinski kop.- saznajemo u razgovoru sa Sedatom Vrcićem, predsednikom UO udruženja FLORES

– Rudnik Štavalj je i sada zagađivač! – kaže Sedat Vrcić.

Trenutni kapacitet rudnika je na nivou 70 000 tona godišnje, a planirano je, sa izgradnjom termoelektrane, da se poveća na 1 700 000 tona godišnje.  Takva investicija možda i nudi kratkoročna rešenja, ali  mogući dugoročni problemi podrazumevaju ugrožavanje životne sredine čitavog regiona.

Čak i pored svog malog kapaciteta, rudnik Štavalj je zagađivač voda, vazduha i zemljišta. Između ostalog, zbog otpadnih voda koje se ulivaju u reku Vapu, dom pastrmke i drugih riba, koje vole brze, planinske reke. Po rečima  lokalnog ribolovca Nedžada Pašovića, reka Vapa nije bogata ribom kao što je nekada bila i da su alge, koje su nekada bile autohtone i služile za ishranu ribe, zamenjene nekim drugim vrstama.

Pošto u blizini ne postoji drugi izvor, sasvim je jasno da će reka Vapa biti eksploatisana i da će njena prevashodna svrha biti hlađenje sistema termoelektrane. Sam rudnik Štavalj ima više podzemnih voda nego bilo koji drugi rudnik u Srbiji. Poseduje 4 pumpe, za izbacivanje nadolazećih podzemnih voda, od kojih je najmanja jača od pumpe koja snabdeva grad Sjenicu vodom.

Rudnik je već identifikovan kao ozbiljan zagađivač u raznim strateškim dokumentima. ’Eksploatacija uglja u energetske svrhe povećava količinu teških metala u vodi i vazduhu i podrazumeva emisiju sumpora i azotnih oksida. – kaže nam Mirko Popović.

Strepim od moguće gradnje termoeletrane i uticaja zagađenja na Rezervat Uvac- kaže Miljka Dučić, v.d. Rezervata Uvac.
Sjenica je opština u kojoj postoji 2500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što nam govori da postoji potencijal ovog područja u poloprivrednom i turističkom smislu.

Nedavno je brendiran sjenički sir. Pored poznatog sira, Sjenica nam nudi  i sjeničko jagnje, tele, pršutu, papriku u pavlaci itd. Ukoliko bi se izgradila termoelektrana svemu tome preti opasnost. U tom slučaju bi roba koja će dolaziti iz Sjenice morala na sebi da nosi oznaku velikog dimnjaka, da bi kupci znali da je to hrana koja se pravi u području gde postoji termoelektrana. To, kao što znamo, sigurno neće pomoći ekonomiji, ne samo Sjenice, već i čitavog regiona.  U poslednjih nekolika godina može se primetiti i porast broja turista, u ovom regionu. koji dolaze u ove krajeve zbog očuvanih prirodnih lepota i hrane.

Naravno, turisti ne idu tamo gde je zagađen vazduh.
– Lokalno stanovništvo Sjenice nije, do sada . imalo priliku da učestvuje o donošenju odluke o gradnji termoelektrane. – kaže Sedat Vrcić.

Da li će ovi predeli, koji se pominju još u 1252. godini kao mesto gde su Nemanjići imali svoje letnjikovce,  izgubiti svu svoju lepotu i čar dovođenjem investitora i izgradnjom termoelektrane? Kakvi su uticaji rudnika i potencijalni uticaji termoelektrane na rezervat Uvac koji se nalazi u neposrednoj blizini?

Miljka Đukić, v.d. direktorka Rezervata Uvac strepi, jer ovo zaštićeno prirodno dobro, koje po konfiguraciji terena, sa dve trećine svoje teritorije pripada opštini Sjenica, u potencijalnoj opasnosti od izgradnje termoelektrane. Opasnost preti biljnom i životinjskom svetu, preti celom živom svetu ovog predela.

Strepim od moguće gradnje termoeletrane i uticaja zagađenja na Rezervat Uvac- kaže Miljka Dučić, v.d. Rezervata Uvac.

Koliko je lokalna zajednica upućena u probleme koji prate gradnju termoelektrane? Koliko je uopšte lokalno stanovništvo uključeno u proces donošenja odluka od značaja za kvalitet života građana i stanje  životne sredine?

Kako je svest o zaštiti životne sredine niska, tako je i uključenost u odlučivanje o bitnim projektima – niska. U poslednje vreme se može osetiti promena u klimi kod stanovništva, ljudi su obavešteniji o problemu gradnje termolektrane. – kaže Nataša Milivojević, predsednica Ekološkog Udruženja ‘’Rzav’’ iz Arilja.

Lokalna samouprava je izdala obaveštenje da se, za sada, odustalo od projekta termoelektrane, ali da to pitanje ostaje otvoreno ukoliko se pojavi investitor u narednom periodu.

Važno je da lokalna zajednica ostane budna i u budućnosti.

‘’Bitno je da proces odlučivanja bude inkluzivan, mi ovde imamo pak obrnutu situaciju, da proces odlučivanja o kapitalnim projektima nije inkluzivan. Narodski receno – niko ne pita žabu kad isušuje baru!’’ – kaže Mirko Popović, ekološki aktivista.

Postojalo je nekoliko rokova za pokretanje ovog projekta, a prvobitna ideja je bila za 2015. godinu. U strategiji stoji da je rok 5 godina i dobra vest za stanovnike ovog mesta, a i celog regiona je da taj rok već teče, a investitora nema.

Ipak Evropa, a i ceo svet ide ka tome da se investira u projekte koji manje utiču na životnu sredinu i klimatske promene. Da li ćemo mi uvek biti „mimo sveta“?!

Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa Elektroprivredom Srbije, 2013.godine pokrenulo je inicijativu razvoja projekta „Štavalj“, koji tretira razvoj rudnika za potrebe snabdevanja ugljem kao energentom buduće termoelektrane snage 350MW, izgradnju predmetne termoelektrane i prenosa električne energije na elektroenergetsku mrežu Republike Srbije. – časopis RUDARSKI RADOVI, urednik: Prof.dr. Mirko Ivković.

 

Autor teksta: Dino Mujanović, novinar saradnik,

Ostavite komentar