Ilustracija: Jutarnji GLASnik
VAŠ STAV

Član 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu je po suštini fašistički i protivustavan

PRAVA RADNIKA I RADNO ZAKONODAVSTVO, OSVRT NA GRAĐANSKU INICIJATIVU

Piše: Zoran Lukić

1. U vremenu opšte krize – političke, ekonomske i društvene, u okviru nametnutog modela liberalne demokratije prava zaposlenih, odnosno eksploatisanih, onih koji stvaraju višak vrednosti, trpe velike pritiske i svedena su na krajnje formalan nivo.


2. Počevši od ograničavanja prava zastupanja radničkih interesa (sindikati i predstavljanje u organima uprave i odlučivanja) na osnovu broja zaposlenih (u nekim zemljama „prag“ prava na sindikalno ili direktno zastupanje se kreće od 15 do 30 zaposlenih), sve do odbacivanja ili prihvatanja direktnih predstavnika radnika u upravama preduzeća, najčešće u okvirima kadrovskih službi (HR, human resources), prava radnika na zakonsku zaštitu se svakodnevno smanjuju.


3. Umanjivanje prava zaposlenih ili njihovo potpuno zanemarivanje nije pojava po sebi već je rezultat duboke krize vladajućeg ekonomskog sistema. Jasno je da se na tržištima gde najveći deo populacije predstavljaju nezaposleni ili povremeno zaposleni lako uspostavlja samovolja vlasnika kapitala (preduzeća) koja je osnovana na jednostavnoj logici – „ako nećeš ti pod mojim uslovima, ima ko hoće“.


4. Nestankom ili svesnim pokušajem uništavanja opštenarodne, društvene svesti i solidarnosti među ljudima, svođenjem pojedinačnog građanina na sebičnog pojedinca, potrošača, zanemaruju se sve vrste kolektivnog, zajedničkog interesa ljudi u korist vladaoca kapitalom ili preduzećem.


5. Najviši stepen zaštite prava zaposlenih, upravo iz navedenih razloga opšte krize, imaju one privrede gde se kriza najmanje ispoljava. Da je to istina govor izvodi iz nemačkog radnog zakonodavstva. Takav nivo zaštite zaposlenih ipak nije rezultat ni visoke kolektivne svesti niti snage sindikalnih organizacija već, pre svega izostanka oštrih oblika krize koji su prisutni u drugim zemljama.


6. Radno zakonodavstvo je, dakle, potpuno različito u svim zemljama EU. Politički procesi, maskirani demokratijom i tzv. „ljudskim pravima“ su svesno bili usmereni, od strane kapitala, na razbijanje kolektivne svesti građana i zaposlenih o neophodnosti suprotstavljanja kapitalu i životinjskoj gladi za profitom. U zemljama sa velikim brojem nazaposlenih, sa masovnom sivom i crnom ekonomijom i razvijenim kriminalom, prava zaposlenih se svode na formalnost a delovanje prava je u domenu dobre volje poslodavca koja se menja sa visinom ostvarenog profita i sa obimom ugovorenih poslova.


7. Može se jasno i sa dokazima govoriti da su se zaposleni, povremeno zaposleni i nezaposleni, kao jedinstveni front eksploatisanih našli između čekića krvoločne želje za očuvanjem ili povećanjem profita od strane poslodavca i nakovnja sve brojnije populacije koja snosi glavni teret krize i spremna je da radi i stvara višak vrednosti u najgorim uslovima zbog fizičkog preživljavanja. 


8. Uloga kapitalističke države, po Marksu i Lenjinu, a to doživljavamo kao istinu sa neposrednim dokazima, nije da štiti i brani potrebe najšire populacije već samo kapitala. Stoga i ne čudi da će svaka država igrati samo ulogu posrednika između kapitala i svojih građana. Apsurd i protivrečnost sistema se ogleda u tome što država (aparat sastavljen iz korumpiranih pojedinaca) živi od svojih građana kroz poreze, namete, takse a korumpirana je od strane kapitala od koga dobija velike svote mita. Najveća masa novca sabrana od naroda ide na tehničko, tehnološko i logističko održavanje samog aparata države dok se lični dobici visokopostavljenih činovnika i donosioca odluka o celom društvu nalaze u rukama kapitala. Sa „smenjivošću“ nosioca vlasti smo dobili surovu nesmenjivost nepravednog sistema.


9. Jasna kolizija između proklamovanih, demokratskih prava pojedinca i prava kapitala je nedvosmislena. Slobode i prava pojedinca prestaju na ulasku u radni prostor gde ih smenjuju samovolja i interes vlasnika preduzeća ili njegovih izvršilaca. Retko gde, kao u Srbiji, je taj goli, brutalni, ružni i nehumani interes poslodavca tako jasno zaštićen i tako jasno protivan svim dostignućima vekovne borbe radništva. 


10. Da se razumemo, nije sporan samo izdvojeni član ZoR Srbije. Odnosno taj član je izdvojen kao potpuno jasna tvorevina „demokratskog“ sistema i „demokratskih“ prava. U socijalizmu je demokratija prestajala oblačenjem vojne uniforme a u kapitalizmu demokratija prestaje u bilo kom radnom prostoru, bilo da je građanin zaposleni ili korisnik usluge. Samovolja poslodavca, vlasnika kapitala je zaštićena i branjena zakonom, odnosno korumpiranim političkim vrhom. Kontrolori u javnom prevozu, privatne siledžije i izvršioci sudskih rešenja, privatni naplaćivači dugova su zakonima države postavljeni iznad Ustava Republike Srbije, iznad proklamovanih ljudskih prava. Otvoreno kažemo da je korumpirani politički vrh kapitala prodao svoje državne ingerencije privatnom vlasniku kapitala a da se građanin tretira kao životinja van lovostaja.


11. Ni pred jednim sudom koji reguliše ljudska prava do sada nije pokrenuta ni jedna parnica koja se tiče poništavanja opštih i pojedinačnih građanskih prava od strane poslodavca ili sistema (države). To je „sveta krava“ kapitalizma, rampa iza koje prestaju da važe humanizam i „lepe“ želje ili dobra volja liberala, kapitalista i demokrata. Prvi korak u borbi za interese baš svih ljudi, bez ikakvih razlika koje notifikuje i kojima se bavi kapitalizam, je usmeravanje pažnje i svih preostalih snaga humanizma i socijalne pravednosti na izdvojeni član zakona kojim je pojedincu (ili grupi), vlasniku kapitala data moć da bude iznad svih zakona države, uključujući i Ustav Republike Srbije. Formalna i kukatorska opravdanja koja ističu da svaki pojedinac ima mogućnost da pregovorima o uslovima pojedinačnog Ugovora o zapošljavanju brani svoja prava su poput tvrdnje da je logoraš Aušvica imao mogućnost da spasi život pregovaranjem sa SS-ovcima ili ukrajinskim čuvarima logora.

Otvoreno kažem da je član 179, stav 3, tačka 8 Zakona o radu Republike Srbije, protivustavan, nehuman i, po suštini, fašistički. U skaldu sa tim preduzimamo i prvi korak i sve naredne, uključujući i sudske.

Ostavite komentar