POLITIKA VAŠ STAV

Dr Đuro Trkulja – Deklaracija o opstanku Vojvodine: Vučiću Aleksandre, vojvođanski duh je nesalomiv i trijumfovaće.

Deklaracija o opstanku Vojvodine

Foto: Privatna arhiva
Vojvodina je tokom proteklih tridesetak godina kroz kolonizaciju, i u tako plodnom tlu plansko kulturno razaranje, kao i kroz sistematsko ekonomsko uništavanje, uistinu dovedena do granice opstanka.

Nasuprot vekovima gajene kulture multinacionalnog, multietničkog, multijezičnog, multikonfesionalnog, između ostalog, Vojvodina je okupirana srbijanskom ksenofobijom, mržnjom kolonista prema zatečenoj a njima tako stranoj kulturi, i konačno, svekolikim diktatom nesposobnih beogradskih despotija, koje su menjale jedna drugu, ali nikada svoju suštinu i nameru da Vojvodina nestane.

Nije li to izjavilo i ono moralno ništavilo koje figurira na mestu ministra spoljnih poslova Srbije?

Da li je Predsednik Srbijanaca u obraćanju naciji, kao i u periodu koji je toj kolosalnoj besmislici prethodio, pozvao ili makar pomenuo nameru da pozove predstavnike Vojvodine na dijalog o „Deklaraciji“? Potpuno očekivano –  nije.

Za njega kao i za čitav mentalni sklop, ne samo feminiziranih radikala, već i za opoziciju, Vojvodina predstavlja samo plen za koji veruju da su već prigrabili.

Konačno, da li se SANU ili bilo koja druga srbijanska institucija prizvala pameti, da ne bi bilo s goreg uključiti Vojvođane u proces dijaloga?
Odgovor na sva ova retorička pitanja je NE.

Predsednik Srbije (ne i Vojvodine), je u duetu sa njemu sličnom moralno intelektualnom gromadom, inače genocidne tvorevine Republike Srpske, Milom Dodikom, raspakovao mapu i (koliko im to um i moral dopuštaju), otpočeo redefiniciju kako „kulture“, tako i etničkih (uz obavezno prebrajanje krvnih zrnaca) granica srbijanizacije – srbijanizacije u svom najnakaradnijem obliku, naravno ne uzimajući u obzir specifičnosti i težnje građana okupirane teritorije Vojvodine.

Dijalog, u svetonazoru Vučića i resornih mu ministara, podrazumeva rasprodaju vojvođanske zemlje, uništenje svih azotara, (ali naravno kako bi Srbija preuzela na sebe uvoz istih, ruku pod ruku sa mitom i korupcijom), poljoprivredno – prerađivačkog kompleksa, uništavanje  institucija Vojvodine, diskriminaciju na bazi etničke i verske pripadnosti koja se ogleda u zanemarivanju istorijskih kulturnih verskih objekata i tradicija.

Drugim rečima, „dijalog“ što se tiče Vojvodine je za srbijanske vlastodršce ispričana priča i tačka.

Naime ne baš tačka, obzirom da su na vodeće položaje u Vojvodini ustoličili Srbijance, Crnogorce, Hercegovce i sve druge koji su se u Vojvodinu probili tokom devete ofanzive od 1992. do danas.

Veliki vođa & statisti su u svoj drskosti neznanja i nehaja, počeli da obesmišljavaju Sterijino pozorje, da sastavljaju spiskove poželjnih pisaca, glumaca i svih drugih umetnika, uvodeći na mala vrata njima svojstven kič, u nadi da će isti postati dominantni vid „kulture“, koji bi ujedno označio nestanak Vojvodine.

Vučićevi vazali zadužuju gradove Vojvodine i momentalno dug pretaču u javni dug građana Vojvodine. Naravno, zaduživanja nisu donela ni jotu dobrobiti našoj pokrajini, ali zašto stati na ovom mestu?

Veliki vođa je ex-nihilo stvorio privatnu (i naravno neustavnu i protivpravnu) armiju „prinudnih izvršitelja“, koji već do prosjačkog štapa dovedenih građana Vojvodine, otimaju i ono malo mizerije koja im je preostala, kako bi se punila Kaligulina riznica.

Ah, ne smetnimo s uma da Veliki vođa potpomognut životnim formama tipa Pastor & Pastor zabranjuje ma i pomen da bi Vojvodina kao specifična i u istorijskom i u kulturnom obliku jedinstvena oblast. mogla, dapače morala, imati zakonodavnu vlast.

Ne to srbijanskim despotima na pamet ne pada, obzirom da bi time pred svekolikom javnošću ogoljena praznina i podlost njihovog sistema, (ukoliko je uopšte primerena upotreba ove reči kada je u pitanju Srbijanluk vlasti).

Velikog vođu sekira da li će neko vršiti malu nuždu nad njegovim grobom, u isto vreme kada ne haje ni u najmanjoj meri što decu lečimo SMS donacijama, što je narod gladan, što nam je akademski sistem doveden do besmisla (naravno mahom profesorima koji slabo „umeju“ vojvođansku varijaciju srpskog jezika, koji su veličanstveno nepismeni, koji ne samo da ne umeju navedenu varijaciju jezika, već ne poznaju ni jedan drugi (strani) jezik), što Vojvodina održava u životu zdravstveni sistem na aparatima, što u Vojvodini ne vlada snaga zakona već zakon snage (fizičke)…

Veliki vođo Srba u Srbiji i ko-regentu onih s one strane Drine, kao Vojvođanin, kao profesionalac koji je svoj akademski i profesionalni akumen dokazao na međunarodnoj sceni, kao čovek:

Vojvodina će se oporaviti od tvoje tiranije i Vojvodina neće prljati svoj obraz tvojom „deklaracijom“!

Foto: Privatna arhiva
Dapače, Vojvodina će dići svoj glas i videti ti leđa, tebi i svim tvojim mizernim statistima u vlasti.

Vučiću Aleksandre, vojvođanski duh je nesalomiv i trijumfovaće.

Naravno, ti Aleksandre Vučiću nećeš biti prisutan kada dođe do istinitog DIJALOGA, koji će uključivati Vojvodinu i koji će redefinisati njen status. Ti ćeš biti, ali samo u sećanju šake jada nacionalista, šovinista i ksenofoba (svako društvo poseduje tu i takvu marginu).

Vučić Aleksandre, ni praćenje Facebook i Twitter naloga tvojih neistomišljenika, ni njihova hapšenja ti ne donose ništa do opravdanog gneva građana Vojvodine. Ne bojimo se mi tebe Aleksandre Vučiću, već ti treba da se bojiš nas, građana.

Umesto zaključka, konstatujem da od tvog „dijaloga“ neće biti ništa, niti može, međutim DIJALOG koji sledi će pored redefinicije statusa Vojvodine, neprikosnoveno sadržati pitanja moralne i krivične odgovornosti.

Vojvodina neće biti talac srbijanske vlasti, Vojvodina će biti svoja i slobodna da se razvija u ekonomskom, socijalnom, kulturnom… pogledu.

Period vojvođanskog nipodaštavanja od strane Srbije i u krajnjoj liniji okupacija Vojvodine, će predstavljati samo zarez u neminovnom istorijskom toku.

Foto: Privatna arhiva
Ovo potpisuju i sledeći:

 1. Miroslav Antić
 2. Vladan Arsenijević
 3. Jožef Ač
 4. Isidor Bajić
 5. Borislav Mihajlović – Mihiz
 6. Mira Banjac
 7. Rudolf Bruči
 8. Joakim Vujić
 9. Laslo Gal
10. Miša Dimitrijević
11. Jovan Đorđević
12. Svetozar Miletić
13. Melhior Erdujhelji
14. Dimitrije Zekavica
15. Đura Jakšić
16. dr Đura Jovanović
17. Slobodan Jovanović
18. Danilo Kiš
19. dr Bene Lajtner
20. Jožef Majer
21. Đula Molnar
22. Lukijan Mušicki
23. dr Ilija Ognjanović
24. Tihomir Ostojić
25. Feliks Parčetić
26. Boško Petrović
27. Vasko Popa
28. dr Đorđe Poštić
29. dr Svetozar Poštić
30. Jovan Rajić
31. Vasa Stajić
32. Jovan Subotić
33. Sava Tekelija
34. Aleksandar Tišma
35. Kosta Trifković
36. Ferenc Feher
37. dr Kosta Hadži
38. Andrija Šrek
39. Uroš Predić
40. Laza Kostić
41. Branko Radičević
42. Laslo Vegel
43. …

Autor: dr Đuro Trkulja

Stavovi autora ne izražavaju nužno i stavove Redakcije

Ostavite komentar