VAŠ STAV

Ne postoje „pljačkaške privatizacije“ – svaka privatizacija je pljačka. Svaki rad u kapitalizmu je eksploatacija

Prenosimo vam deo iz kolumne  Aleksejs Kišjuhasa, „Ima li života na Marksu?, objevljene u listu Danas.

Preporučujemo svima onima koji koriste moždane ćelije i onima koji ne bi da malo kolju po komšiluku da bi sačuvali čistotu svoje nacije i vere, da pročitaju celu kolumnu OVDE 

Foto: Ilustracija, Jutarnji GLASnik, Printscreen
„Nažalost, slom jugoslovenskog socijalizma i nacionalistička kontrarevolucija proizveli su jednu posve specifičnu radničku klasu u Srbiji.

U pitanju je ekipa koja se zalaže „za Marksa i otadžbinu“, odnosno proletarijat koji zamišlja Marksa sa kokardom jer, eno, četničku bradurinu već ima.

Umesto da budu centralni akter revolucionarne promene, koji nema šta da izgubi osim svojih lanaca, srpskim proleterima se više dizao na „jogurt“ i „balvan“, nego na svetsku revoluciju.

I zato i danas, umesto klasne i internacionalne solidarnosti, imamo tek sporadične proteste koji traju kao prdež u liftu ili vest za jedan dan. Ili glasače koji će spremno pozdraviti svakog budućeg „stranog investitora“, samo ako ponudi i topli obrok.

I umesto da pijemo iz lobanja klasnih neprijatelja, radije vodimo rat sa neprijateljima države i srpskog naroda. Upravo zato je Marks tragični, nepročitani heroj današnjice. A trebalo ga je pročitati, posebno jer gotovo svaka porodica ima njegova „Sabrana Dela“ na polici, ako poodavno ne služe kao kamen za kupus.

Jer, Karl Marks i njegov „Kapital“ su pre svega – neugodni.

Jeretički, kontraintuitivni, nezgodni, nelagodni, neprijatni. On je trn u oku i peti, kamen u žuči, ekser u glavi i bol u penisu za sve magle, koprene i dimne bombe sveta u kojem živimo.

Jedno uporno čačkanje rane kapitalizma jer dotični neprekidno svrbi i ne da nam mira. U pitanju je Molotovljev koktel presuvislih ideja, teorijska elaboracija umotvorine „Sit gladnom ne veruje“ i jedno uporno ponavljanje da su nam potrebni sistemski odgovori na sistemske probleme.

U tom smislu, ne postoje „pljačkaške privatizacije“ – svaka privatizacija je pljačka. Ne postoje „bolji uslovi rada“ – svaki rad u kapitalizmu je eksploatacija koja nas otuđuje od rada, drugih i od sebe samih.

Vlasništvo nije bogom dano, niti kosmički zacementirano, već samo društveni odnos između ljudi.

Marks u „Kapitalu“ pre svega govori o toj fundamentalnoj „mistifikaciji“ koja robu i novac posmatra kao nezavisne „stvari“, a ne kao odnos među ljudima. Skapirao je i dokazao nejednakost razmene između kapitalista i radnika (što važi i za državu i za radnike u javnom sektoru), objasnio i raskrinkao suštinu kapitalizma kao nejednake društvene odnose. Kao i sveprisutnu ideologiju koja nam ne dopušta da stvarnost vidimo onakvom kakva zaista jeste.

Uključujući tu i moćan stav da „radnici nemaju otadžbine“, odnosno da tamo gde vidimo naciju ili rasu, zapravo treba videti klasu.

Potrebno je promeniti i vokabular i način mišljenja i pogled na svet, kao i mete i metode borbe, a to je uvek jedna nezgodacija.

Zbog svega ovoga, čitanje Marksa ravno je buđenju iz vlažnog sna.“

Izvor: Danas/ Aleksej Kišjuhas

Ostavite komentar