VESTI

Oliveri Katarini i Petru Božoviću uručen „Zlatni pečat“ Kinoteke

Glumcima Oliveri Katarini i Petru Božoviću pripao je „Zlatni pečat“ Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, koji im je uručen na otvaranju 19. Festivala nitratnog filma.

Foto: Tanjug / Zoran Žestić

Božović je ranije za „Novosti“ izjavio da je prijatno iznenađen priznanjem, koje ga je na neki način sentimentalno vratilo u prošlost, kada je sarađivao sa velikanima ovdašnjeg filma.

„Ne samo što sam počašćen, nego sam ganut. Odavno nisam imao emotivni „udar“ dobijajući neku nagradu kao sada, kada sam saznao za Zlatni pečat naše Kinoteke. Jugoslovenska kinoteka je meni uvek bila jedan od činilaca srpskog Panteona, koji se proteže preko Trga republike do Narodnog pozorišta, Narodnog muzeja iako već godinama ne radi, do Kolarčevog narodnog univerziteta i Etnografskog muzeja. S druge strane, voleo bih da mu se pridruži i Srpska akademija nauka i umetnosti“, rekao je Božović.

Foto: Tanjug / Zoran Žestić

Festival nitratnog filma otvorio je program „Beograd između dva svetska rata“ u okviru koga će biti prikazana tri ostvarenja: prvi danas znani dokumentarni film o Beogradu – „Beograd“ zatim „Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije“ Vojina M. Đorđevića iz 1932. godine i češko-jugoslovenska koprodukcija „Beograd“ producenta Lavoslava Rajhla, scenariste Julijusa Ssmita i snimatelja Jaroslava Blažeka.

Film „Beograd“ iz 1919. godine su odmah po završetku Prvog svetskog rata napravili snimatelj Ivanov i producent Matuševič, za koje se pretpostvalja da su bili ruski emigranti, dok je istoimena kratka dokumentarna reportaža iz 1932. nastala u koprodukciji „A-B film“ iz Praga i Jugoslovenskog prosvetnog filma.

Moto ovogodišnjeg Festivala nitratnog filma je „Pod sjajem zapaljivih zvezda“, a osnivač i umetnički direktor Aleksandar Erdeljanović je najavio 46 filmova iz 30 arhiva Evrope, Azije i Amerike i dolazak tridesetak gostiju iz 13 zemalja.

Erdeljanović je najavio bogat program filmova među kojima su neki digitalnom restauracijom osveženi klasici svetske kinematografije, ali i mnoštvo retkih i zaboravljenih ostvarenja koja će imati beogradsku i srpsku premijeru.

Poseban segment činiće Program filmova o Srbiji i Jugoslaviji, sa filmovima koji kod nas nisu prikazivani, a koji su dobijeni iz češkog Narodnog filmskog arhiva.

Publika će gledati filmove Maksa Ofilsa, Fridriha Ermlera, Zzilijen Divivije, Raula Volša, Alberta Latuade, Lučijana Pintilije, Marsela Panjola, Vilhelma Diterlea, Gustava Molandera i drugih.

Festival će ugostiti tridesetak direktora kinoteka i upravnika arhiva i filmskih kolekcija, istoričara filma, filmskih kritičara, a biće organizovana i međunarodna konferencija „Balkanski film na raskršću: Od nitratnog do digitalnog“.

Polazeći od nitratnih početaka balkanskih pionira do savremenih digitalnih trendova, mapirajući regionalne veze, uticaje i obrasce, sličnosti i razlike razvoja filma i kinematografije na Balkanu, posle prve konferencije održane pre dve godine u Atini, svoja istraživanja u Beogradu će predstaviti 50 učesnika iz 14 zemalja.

Među njima je i Đovana Fosati, kustoskinja u amsterdamskom filmskom muzeju EYE i ekspert u oblasti digitalizacije i restauracije filmova.

Direktor Kinoteke Pantelić podsetio je da je nedavno na Filmskom festivalu u Kanu prikazana restaurisana kopija filma „Skupljači perja“ Aleksandra Petrovića, koji će se od 15. novembra ponovo naći u distribuciji u Francuskoj, kao i da je to početak kompletne digitalne restauracije 100 najboljih srpskih filmova.

Za jul i avgust Kinoteka je pripremila program „Varljivo leto 2017“ sa ostvarenjima snimljenim od četrdesetih godina prošlog veka do pre par godina u kojima je „leto jedan od junaka“, a do kraja godine biće priređene izložbe posvećene glumcu Svetislavu Ivanu Petroviću i scenografu Veljku Despotoviću.

Izvor: B92

loading...

Ostavite komentar