DRUŠTVO VAŠ STAV

Branka Lazić: Građani Srbije su sistemski uništeni od IDIOTA na vlasti, koji se smenjuju godinama

Branka Lazić: Građani Srbije su sistemski uništeni od IDIOTA na vlasti, koji se smenjuju godinama

Kad bi svako od nas viknuo: „Srbija je nesrećna zato što sam ja rđav čovek i rđav građanin“ Srbija bi se preporodila za tri dana i za tri godine bi bila srećna i mi bismo svi doživeli sreću njenu zajedno sa decom našom.

Foto: Pixabay

Srpsko društvo je iskusilo period velikih sistemskih promena u bliskoj prošlosti, eksperimente socijalnih i političkih praksi, želja i različitih „realnosti“ često i virtuelnih u kojima žive sa nadom za boljim životom i obećanom novom perspektivom u teoriji, koja nikako da zaživi u praksi.

Piše: Branka Lazić

Političko delovanje u Srbiji  može se posmatrati kao mesto na kome se prelamaju javni uticaji na različite lične i socijalne realnosti građana, koji svoja pojedinačna proživljena iskustva reflektuju u kolektivna razmišljanja koja bi trebalo da utiču i usmeravaju socijalni i politički život u određenom pravcu. Ali, u Srbiji su ljudu sistemski „ubijeni u veru i nadu u bolje sutra“.

Uticaj politike unutar svakog društva, stvaraju različite grupe koje se jedna drugoj suprotstavljaju i međusobno sukobljavaju zbog različitog mišljenja koje je često suprotno zdravom razumu i logici. Jer, zašto bi se građani unutar porodica ili grupa sukobljavali u ime isključivo interesnih sfera grupacija na političkoj sceni Srbije, koje se ni najmanje ne bore za bolje uslove njihovog života. Reč je o manipulaciji svesti građana kako bi partije na vlasti odbranile sopstvene „fotelje“ i lične interese.

Politička apstinencija birača muči većinu savremenih zemalja, a razlog je nezainteresovanost građana za politiku i političke procese u društvima u kojima je mirno i građani srednjeg sloja imaju stabilan život i standard.

I zato je interesantno da u Srbiji, zemlji u kojoj se ne može govoriti o „malograđanskom udobnom životu“ u kome uživaju građani „razvijenih“
zemalja, istraživanja pokazuju porast broja političkih apstinenata (onih koji se odlučuju da ne glasaju na parlamentarnim, predsedničkim ili drugim izborima).

Posebno je zanimljiv podatak da upravo najmlađi punoletni građani Srbije čine veliki deo ukupnog broja apstinenata, a samim tim i odbacuju mogućnost da odluče o sopstvenoj budućnost.

Da li će doći taj dugo očekivani 6 oktobar?

Ipak, petooktobarske promene probudile su nadu i kod starijih i kod mladih u Srbiji da će biti bolje. Dugo potiskivane želje i očekivanja, veru da je svet, ili bar zemlju u kojoj žive, moguće promeniti nabolje i živeti u saglasnosti s vlastitim,
dugo odlaganim željama i potrebama pokrenule su ljude da se bore za svoja prava.

Nažalost, optimizam probuđen uličnim protestima brzo je ustuknuo pred razočaranjima svakodnevnog života, koji nije ponudio ništa bolje i različito od realnosti prethodnog režima, protiv kojih su šetali, zviždali, davali deo seb,e boreći se za bolje sutra.

Razočaranje koje je usledilo ponovo je uništilo osećanje solidarnosti i pripadnosti određenoj grupi „istomišljenika“ petooktobarskog obrta koji su želeli normalan život dostojan „čoveka“.

I tu je splaslo sve; želje, nade… građani su izgubili volju da zajedno učestvuju u
istorijskim promenama izgradnje „nove, bolje Srbije“ jer su velike nade koje su imali izneverene.

Problem je, kako se često kaže, u tome što „nije bilo 6 oktobra“ kako bi se zaista i dogodila stvarna promena sistema koji uništava živote građana Srbije u svakom smislu te reči.

Ostaju isti na političkoj sceni Srbije, smenjuju se, brane svoje interese, zapošljavaju po „partijskim knjižicama“.

Pametne, obrazovane profesionalce, sklanjaju da im ne smetaju, mlade „teraju“ u inostranstvo jer im ovde ne omogućavaju ni osnovne uslove za rad.

Foto: Pixabay
„Hleba i rijalitija“ na izvol’te

Građani Srbije su kolektivno izgubili nadu i veru da će se nešto u skorijoj budućnosti promeniti. Iscrpljeni problemima preživljavanja, „ubijeni svakodnevnim ispiranjem mozga“ od strane onih sa vlasti, prepustili su se stihiji i beznađu. Mnogi su se prilagodili potpisavanju partijskih knjižica, da bi imali bar ono malo od preživljavanja, svesni i sami da je i to lažno obećanje kratkog daha i privremenih poslova.

Osećaj sputanosti, veštački izazvan brzi tempo života koji ima nametnuta ograničenja, kojih mnogi nisu ni svesni (mentalna, fizička, realna i virtuelna) pokriva se „hlebom i igrama“, rijaliti programima i spinovanjem informacija koje služe isključivo održavanju partija na vlasti.

Za to vreme privreda „stoji“, sve se prodaje, aukcija je otvorena, pa dok ima, ima. A posle njih, kad odu, nije ni važno… ionako o građanima nikad nisu ni mislili.

Foto: Vaseljenska.com

Beogradski noćni život, poprilično dostupne konzumacije nedozvoljenih supstanci, nebezbednost na ulicama, sve veći broj turista koji ostavljaju „novac“ u ne zna se čije „džepove“, jer se ne „vidi“ otvaranje novih radnih mesta, ostavlja gorak ukus u ustima.  Sve virtuelno deluje kao da se odvija i teče život koji isključuje političku i socijalnu realnost svakodnevice, a realna slika je katastrofalna,pucnjave po ulicama, zaduživanja građana, porast samoubistava zbog nemogućnosti da se reše osnovni životni problemi…

Mediji su saučesnici u stvaranju virtuelne stvarnosti građana Srbije, jer štite interese vlasti sakrivajući probleme građana. Empatija, moralne vrednosti, ljudskost postaju zaboravljene kategorije. Može se reći kako su građani Srbije sistemski uništeni od IDIOTA na vlasti, koji se smenjuju godinama.

Ipak poslednjih meseci kao da se narod budi, kao da im je „malo svega preko glave“ i neće više da ćute.

Možda je lepo reći i kroz pesmu da ipak sve zavisi od nas:

Kad bi svako od nas viknuo
„Srbija je nesrećna zato što sam ja rđav čovek i rđav građanin“

Srbija bi se preporodila za tri dana i za tri godine bi bila srećna i mi bismo svi doživeli sreću njenu zajedno sa decom našom.

U njoj bi se nakupilo toliko snage
fizičke i moralne i duhovne
da bi sve spoljašnje stege njene
popucale same od sebe.

Šta nam ostaje drugo do da pođemo
dakle, od sebe, draga braćo,
neka naši potomci vide bar jedan
iskren i odvažan pokušaj od naše strane.

Izvor: Jutarnji GLASnik        Foto: Ilustracija, Printscreen

Ostavite komentar