ČOPOR ANĐELA – Šest godina od tragične smrti Etele Merk, zaštitnice napuštenih životinja i ljudi

Danas je šest godina od tragičnog događaja, u azilu za životinje kod Bačke Topole, u kome je živa izgorela Etela Merk, zaštitnica napuštenih životinja i ljudi.
Priču o njenoj borbi i tragičnoj sudbini možete videti u dokumentarnom filmu „Imam san – Jedan dan sa Etelom Merk“, u produkciji Vojvođanske zelene inicijative. Link prema filmu: https://www.youtube.com/watch?v=MsWZ4gczGwA
Ovih dana je tim Zelene patrole imao sreću da razgovara s Vidom, sinom Etele Merk. Kako živi, šta sanja i šta ga rastužuje, pogledajte u filmu „Ja sam Vid. Etelin sin!“. Iskreno se zahvaljujemo Vidovim usvojiteljima, porodici Generalović, koja je odobrila snimanje i emitovanje ovog filma.
Link prema filmu: https://youtu.be/LSdYX5azd38

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

                                                             ČOPOR ANĐELA

 Šest godina od tragične smrti Etele Merk, zaštitnice napuštenih životinja i ljudi

Četiri meseca pre tragične smrti Etele Merk, vlasnice azila za napuštene životinje u blizini Bačke Topole, Zelena Patrola je provela dan sa Etelom snimajući emisiju za serijal. Etela Merk je bila po zanimanju akademska slikarka, a po životnom pozivu, anđeo za napuštene životinje. Jedan dan je bio dovoljan da se vidi i oseti koliko je Etela posvećena i spremna da se uhvati u koštac s problemima, koji vladaju u ovoj oblasti. Na salašu 116 u Bačkoj Topoli, Etela je odgajala svog sina: Super Vida! i vodila azil za napuštene životinje.

Na Etelinom salašu, u tom momentu, nalazilo se oko 500-600 pasa i oko 100 mačaka, koje je ona sklonila sa ulice i pružila im što privremeni, što trajani dom. Do tada, Etela je već nebrojeno mnogo kuca i maca uspešno dala na usvajanje i pomogla i vlasnicima i životinjama da nađu svoju pravu „osobu“. Ona je svoje nasledstvo prodala da bi kupila salaš i obezbedila što bolje uslove u azilu. Ali, bilo je potrebno unapređivati kvalitet života stanovnika u azilu. Kucala je Etela na mnoga vrata, i građani i privatne kompanije su pomagali. Jedino je izostala pomoć nadležnih u lokalnoj samoupravi. Etelin azil je bio jedan od dva azila u Srbiji koji je, u tom trenutku, imao sve potrebne dozvole za rad i funkcionisanje.

Etelina energija je bila zarazna. Ona je uspevala, uz vrlo malu pomoć nadležnih ili samih građana, da nahrani, okupa, očisti i udomi na stotine i stotine pasa i mačaka. Opština, pokrajina i država su od Etele očekivali, i dobijali pomoć a zauzvrat jako malo davali. Ona se, skoro sama, brinula o svim tim životinjama, o njihovom fizičkom i mentalnom zdravlju i o tome da im svima nađe pravi dom. A kome je Etela našla dom, tu više problema nije bilo. Nijedna životinja nije vraćena sa izgovorom da ne odgovara tom vlasniku ili porodici. Mnoge životinje, ali i ljude, je Etela usrećila ali pomoć nije dobijala. Mučila se, borila sa državnim institucijama i birokratijom, molila, trudila se…ali pravu pomoć nije dobila.

Njena požrtvovanost nije se završavala u granicama njenog azila, ona je svakog trenutka znala gde su „potrebiti“ ljudi i životinjeu Bačkoj Topoli i okolini i iskreno se starala, o svakom siromašnom građaninu i napuštenoj životinji!

Za pomoć i dobro delo nikad nije kasno. Nikad…

Etela je imala san. Njen san je iznenada prekinut vatrom koja je progutala nju, veliki broj životinja i kuću na njenom salašu. Zbog duga za struju od 45.000 RSD, isključena joj je struja u azilu! Samilost nisu pokazali ni lokalna samouprava ni EPS! Ona je samo tražila odlaganje plaćanja! Struja je isključena i Etela je morala je da pali sveće koje su, pod nerazjašnjenim okolnostima, dovele da požara u kom je Etela živa izgorela. Šta se tačno desilo, nažalost, nikada nećemo saznati. Istrage iako je bilo nikad nismo saznali šta se zaista desilo. Da li je u toj poslednjoj noći Etela sanjala svoj san? Da li je sanjala ogroman otvoren prostor pun životinja koje imaju tu slobodu da trče, uživaju, igraju se a nikome ne smetaju? Etela je imala jedan san! Etela je sanjala da proširi azil koji je vodila, da poboljša uslove u kojima će te životinje boraviti, da im pruži nešto što većina tih životinja nikad nije osetilo, ili još gore, možda je i osetilo na kratko ali kada su se njihovi „vlasnici“ predomislili onda su im to i oduzeli. A to je ljubav. Etelin san je ljubav za sve životinje i ljude!

Etela sigurno „gore“ sada ima svoj „nebeski čopor“ i konačno može da uživa sa njima u svoj slobodi i bezgraničnosti koju je zasigurno zaslužila. Ali ona zaslužuje ipak malo više od toga. Zaslužuje da je se setimo svi mi, ne samo njen sin i njena porodica i još po koja osoba dobre volje, koju je Etela zadužila ili neko koga je „zarazila“ svojom pozitivnom energijom za životinje. Etela zaslužuje spomenik u ovoj zemlji. Ali Eteli ne treba spomenik. Nikad joj nije ni trebao. Treba joj azil. Treba joj da od gore može da vidi kako je njena vizija i dalje živa, kako njen san nije zaboravljen. Etelin spomenik bi bio azil o kakvom je ona sanjala, koji bi radio i pomagao i ljudima i životinjama u njenu čast.

Etela je živela za bespomoćne ljude i životinje. Ona je za njih i ginula i poginula. Bila je anđeo na zemlji, anđeo je i na nebu. Ona i njen čopor anđela zaslužuju mnogo više od samog sećanja….

Dino Mujanović, Vojvođanska zelena inicijativa

3 Comments

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *