KULTURA

Nova knjiga priča ‘’Dosanjano nebo ’ Ljutomira Rundića. Umesto recenzije, koju reč više – Zlatomir Grujić, pukovnik avijacije

Umesto recenzije knjige „DOSANjANO NEBO“ autora Ljutomira Rundića

Istinite priče iz letačkog i vojničkog života letača – navigatora

Čitajući tridesetpet kratkih priča spakovanih u knjigu sa romantičnim naslovom „Dosanjano nebo“ i realističkim podnaslovom „Istinite priče iz letačkog i vojničkog života letača navigatora“, osetio sam neobično zadovoljstvo i radost. Konačno, pročitao sam nešto jednostavno, ali tako lepo i tako uverljivo. Dobio sam dojam da sam i sam sudionik mnogih od sekvenci koje je autor opisao.

Autor je u knjizi, kroz priče, zapisao fragmente iz svog života, koji predstvaljaju ostvarenje njegovih dečačkih snova – da „dohvati nebo“ – da postane letač.

Postao je letač, okusio draži i iskušenja letenja kao profesije. U zahvalnost tome ostvarenom snu, kao životnu krunu, daruje nam ovu zbirku priča o sebi, o svojim krilatim kolegam letačima, hrabrim „sinovima neba“, njihovim dogodovštinama, iskušenjima, radostima i tugama, sa radnjama lociranim u miru i ratu.

Priče su napisane vrlo čitko, pitko i lako, svaka reč se „guta“ i nestrpljivo traži sledeći red, sledeću stranicu. Rečju, knjiga se čita u jednom dahu. Autor je čak i složenu, a ponekad i rogobatnu, terminologiju koja se koristi i svakodnevnom jeziku avijatičara, napisao tako da se prima razumljivo i lako, i čita bez zaplitanja.

Autor piše o vremenu koje je proživeo kao letač navigator na avionu „Antonov An-26“, i to na jedan specifičan način.

Tako, kroz te jednostavne priče, saznajemo složenost vremena koje je proteklo u ogromnim teškoćama i iskušenjima, ali i o životu i radu jednog čoveka, vojnog letača, i njegovih kolega. Rundić piše o svojim drugovima, stavljajući i sebe, sasvim pristojno, u adekvatnu poziciju, oni su u prvom planu, oni kao kolektiv, a tu je i on, i kao pojedinac, i član kolektiva. Poznato je, a to se uči, i u opštoj i u vazduhoplovnoj psihologiji, da je posada aviona kao kolektiv izuzetan primer povezanosti, jedinstva misli i delovanja, međusobnog razumevanja i praćenja u radnjama, u pokretima i postupcima (timski rad), međusobnog razumevanja („čitanja misli“), izuzetne kolegijalnosti i drugarstva. To nam Ljutomir dočarava na izuzetan način.

Autor piše o letačkoj profesiji i svim njenim dimenzijama, ali nenametljivo, ne prestručno, već jednostavno, deskriptivno, da svako može razumeti i shvatiti, kako je upravljati tom složenom mašinom – transportnim vojnim avionom, kako savlađivati iskušenja i teškoće na koje ljudi nailaze u tome poslu. To čini veoma korektno, dajući svakome članu posade aviona mesto i značaj koji ima – pilotima koji upravljaju letelicom, vođi posade, koji je i sam pilot, glavni, neprikosnoveni i za posadu i putnike, drugi pilot (kopilot), navigator (šturman) koji se stara o vođenju letelice po liniji puta, radisti odogovornom za radio-vezu, avio-mehaničaru nadležnom za ispravnost aviona, motora i opreme.

Autor vrlo jasno, izuzetno priamčivo, ali i diskretno, na osoben način, piše i o svemu onome, što prati rad posade jednog vojnog transportno aviona, i u miru i u ratu – vrste i obim zadataka, odnos putnika prema njima, odnos komande i nadređenih, urgencije odozgo, ulazak putnika preko reda, grubo narušavanje procedura, sitne prevare onih kiji žele da se prevezu avionom (a još džabe). Uprkos svemu posadi je uvak u prvom planu putnik i briga da nikog ne ostave, da se ljudi, ili teret, prevezu od do mesta odredišta bezbedno.

Posebna vrednost priča je u opisima pojedinih ličnosti koje autor oslovljava njihovim krštenim imenima, pokazujući i dokazujući autentičnost, istinitost i verodostojnost svojih kazivanja i o ljudima i o događajima. Pored svojih kolega iz jedinice i članova posade, u pričama Ljutomira Rundića našle su mesto i mnoge druge ličnosti. Tako on ostavlja trajan zapis o avijatičarima koji su ostavili neizbrisiv trag u našem vazduhoplovstvu – Miloje – Mika Pavlović, Ljubiša Veličković, Milenko Pavlović, Omer Mehić, Ljubiša Đ. Veličković –Tajson, i drugi.

Književna dela ovakovog karaktera nedostaju u stvaralačkom opusu vazduhoplovne tematike. Preovlađuju dela u kojima se, o vazduhoplovstvu pretežno piše faktografski, bez ulaženja u životne teme, lične doživljaje neobične događaje, prirodne fenomene, i njihovo prelamanje u svesti ljudi, bilo da se radi o letačima ili putnicima. Pišući o životu svagdašnjem, o ljudima običnim, neposrednim akterima života, autor svojom knjigom obogaćuje vazduhoplovnu biblioteku.

On pruža mogućnost kolegama, koji su u vazduhoplovstvu proveli vek, da se podsete na te uzbudljive, neponovljive i lepe dane, a onim koji nisu bili u vazduhoplovstvu, da dobiju predstavu o životu avijatičara, i da veoma uverljivo osete njihov stvarni život kroz pitke priče Ljutomira Rundića.

Knjiga zavređuje najvišu ocenu. Opisane radnje su odlično odabrane i pravilno dozirane. Struktura i sadržaj odgovaraju u potpunosti zahtevima pisanog rada spremnog za štampu. Knjiga zaslužuje da se što pre nađe pred čitaocima.

Autoru preporučujem da nastavi da sabira svoja sećanja i na ovakav način da ih ostavlja u trajno kulturno nasleđe, obogaćujući opus vazduhoplovnog književnog stvaralaštava.

Zlatomir Grujić, pukovnik avijacije

Bibliografija:

1. – Ljutomir M. Rundić „ NE ZNAM ŠTA MI BEŠE“ 1984. izdavač Dom JNA – Niš.

2. – Ljutomir M. Rundić „LAKU NOĆ MOJA DAMO“ 1984. Izdavač Dom JNA – Niš
3. – Ljutomir M.Rundić „LAKU NOĆ MOJA DAMO“ 2012. izmenjeno i dopunjeno izdanje, izdavač Žiravac – Požega.
4. – Ljutomir Rundić “NA OGNjIŠTU DUŠE“ 2014. izdavač Udruženje književnika Srbije – KD KiM.
5. – Ljutomir Rundić “U PLAMENU SRCA“ 2015. izdavač Galaksija – Niš.

6.- Ljutomir Rundić „DOSANjANO NEBO“
2018. izdavač Klub pisaca „Vukovo pero“
Loznica.

Biografija

Ljutomir Rundić rođen je 01. januara 1959. godine u selu Vrapci /Sokolac/, BiH.
Po profesiji je instruktor navigator – letač. Živi u Loznici.
Dobitnik je više nagrada za svoj književni rad:
-„Zlatne medalje“ za najbolju knjigu poezije – Udruženja srbskih književnika Slovenije-2017.
-Specijalne nagrade manastira Bešenova – 2017.
-„Zlatne povelje“ pobednika 27. međunarodnog festivala
poezije „Panonski galeb“, Subotica – 2016.
-Prve nagrade „Kluba umetničkih duša“Mrkonjić grad- 2016.
-Pobednik „Pesme godine“na „Poetskoj pozornici“ Ćuprija – 2015.
-„Zlatne povelje“ na konkursu „Prljača“ Srbskog književnog
kluba “Vihor“ Derventa – 2015.
– Pobednik 7. međunarodnog festivala poezije „Tragovi na pesku“-
Bečej 2014.
– Nosilac vanrednog priznanja „Poeta primus“ kulturološkog projekta
„Juhorsko oko“ iz Paraćina – 2014.
-Prve nagrade na „Poetskoj pozornici“ 2014. književnog kluba „Dušan Matić“- Ćuprija.
-Posebne nagrade „Milutin Mijajilović“ književnog kluba
„Zapis“ G.Milanovac – 2013.
-Prve nagrada radio “Leđent“ Zemun -2013.
– Specijalne nagrade „Donko Blagoev“ na međunarodnom konkursu
„Lirični krugovi“ Sofija – 2012.
-Prve nagrade Kluba umetničkih duša Mrkonjić grad- 2012.
-Prve nagrade lista „Pančevac“ -2005. na konkursu „Budi pesnik“.
Član je Udruženja književnika Kosova i Metohije i Udruženja književnika Srbije i ima status književnika.
Osnivač i predsednik Kluba pisaca „Vukovo pero“ iz Loznice.

Autor Ljubomir Rundić iskoristio je priliku i da se zahvali i prijateljima knjige

HVALA SVIMA KOJI POMOGOŠE DA OVA KNjIGA UGLEDA SVETLOST DANA I KOJI SU SVOJOM NESEBIČNOŠĆU POSTALI DEO OVE KNjIGE:
-Udruženje penzionisanih vojnih letača i padobranaca Srbije
-Kafana „MALIŠA“ Loznica
-Milanko i Gina Rundić
-Ljupko Rundić
-Slavica Lukić Kolb
-Lela Miletić
-Vida Radnić Gilardoni
-Radovan Dražić
-Ljubo Peno
-Dragan Dinjaški
-Slobodan Opačić
-Miroslav Marković
-Milan Čitaković
-Đokica Milovanović
-Vesna Simić
-Petar Petrović
-Milutin Đuričić
-Zoran Simić

Zabeležila : Slavica Jovanović

[frontpage_news widget=“13129″ name=“Prethodni članci“]

Ostavite komentar