KULTURA

Umesto ustanove kulture od nacionalnog značaja – palačinkarnica sa Zlatibora

Država nije iskoristila pravo preče kupovine, a protekle dve godine nije ni pomogla da problem opstanka kultne galerije bude rešen

Posle petnaestogodišnje pauze, otvara se Narodni muzej. Zbog nefunkcionisanja starog i neodržavanog sistema klimatizacije, urađena je maratonska rekonstrukcija zgrade. Radi obnove, uzaludno su potrošeni milioni evra. Izrađena su, i astronomski plaćena pa odbačena kao neupotrebljiva, dva beskorisna arhitektonska projekta, ugovorene su ogromne sume za deponovanje muzejskih zbirki u neuslovnom magacinu austrijske kompanije i potrošene enormne svote radi dovođenja u red zastarelog arhitektonskog objekta. Sada je sve to iza nas i pompezno je najavljena svečanost otvaranja. Ona će građane Srbije koštati neverovatnih 38.080.000 dinara, što je više od iznosa sredstava koja su pre 15 godina nedostajala za popravku klimatizacije zgrade. A kada muzej bude otvoren, ostaće gorak ukus zbog znanja da tokom duge rekonstrukcije generacije mladih nisu imale priliku da vide postavku istorije srpske umetnosti. Otvaranje Narodnog muzeja samo je jedna među nespretno “zatrpanim rupama” u našoj kulturi. Nažalost, ostaju druge.

Foto: nadji.info

Grafički kolektiv, ustanova kulture od nacionalnog značaja, nakon sedam decenija rada prinuđen je da napusti prostorije galerije na Obilićevom vencu u Beogradu. Vlasnici zgrade, pošto im je ona 2015. vraćena u restituciji, odlučili su da je prodaju palačinkarnici sa Zlatibora.

Država nije iskoristila pravo preče kupovine, a protekle dve godine nije ni pomogla da problem opstanka kultne galerije bude rešen. Nedavno je Grafičkom kolektivu dat nalog za iseljenje.

Mnogi su neprijatno iznenađeni ovom situacijom, ne samo zbog iseljenja, već i zbog nerazumevanja države za probleme ove institucije i teškog stanja u nacionalnoj kulturi. Poznato je da se komercijalni interesi najčešće ne poklapaju sa onima u kulturi. Zato u društvima koja vode računa o prosvećenosti, država interveniše da bi pomogla razvoju kulture.

U Srbiji, njen goli opstanak je ozbiljno ugrožen.

I dok država obilato rasipa novac finansirajući plagijate ignoranata na međunarodnim izložbama, šund u knjigama bahatih i nepismenih, filmove krajnje neprimerenog sadržaja i kič prebogatih medijskih zagađivača, nacionalno vredne institucije u kulturi se gase, a kulturnu scenu preplavljuje primitivizam neobrazovanih.

Našu kulturu razara nerazumevanje države, pogrešan odnos prema “slobodnom” tržištu i tragična privatizacija institucija u kulturi. Država je “opredeljena za čuvanje nacionalnog blaga”, a delatnosti poput izdavačke, filmske ili muzičke treba da se “uklope” u surove zakone premalog tržišta.

Ova politika bi možda bila uspešna kada bi nacionalno blago zaista bilo čuvano.

U teškim uslovima opstanka, kulturu zatire stanje opšteg haosa u kojem se vodi stalna i teška bitka za goli život. A u njoj važi princip: “Da bi preživeo, pogazi svoja uverenja i prilagodi se opštem primitivizmu.” Upravo to ne žele umetnici.

Izvor: Novosti/ Slobodan Maldini

Ostavite komentar