Nije želela išta da ima sa stvorenjima kojima život i život nisu iste vrednosti

Ilustracija, Foto: Pixabay
Danas sam srela jednu gospođu, koja je držala štene mopsa.

Piše: Milica Eseš Pinter

 

 

 

 

 

Mali mužjak, od par meseci starosti. Potanko je objašnjavala svojoj sagovornici kako ga neguje, briše mu svakodnevno nabore na koži, kako je vakcinisan itd… Štene je zaista slatko, mali bucmasti mangup.

Na pet metara od njih ležala je jedna bela, ulična kuja. Sa vimenom širine koliko i ona sama, očigledno mnogo puta koćena. Pomalo prljava, pomalo masna. Levo oko delimično otvara, verovatno neka stara povreda. Špicasta njuška i podignute špicaste uši. Noge, nekako čudne, starački krive.

Ležala je i gledala i slušala. Kako mops lepo živi. Kako bira hranu. Kako šeta i igra se i uči.

Prišla sam, pomazila je po glavi, na šta se ona kao malo trgnula, nenaviknuta na nežnost. Pogledala me i okrenula glavu. Nije želela išta da ima sa mnom.

Nije zelela išta da ima sa stvorenjima kojima život i život nisu iste vrednosti. Sa stvorenjima koja sve doživljavaju kao svoj sopstveni hir, ukras, izbor, zadovoljstvo ,pa čak i nečije pravo da živi.

I tako…

Otišla je sagovornica, otišli su gospođa i mops, otišla sam i ja.

Ostala je kuja i ulica. Jedna kuja i jedna ulica. Od hiljada.

Neovlašćeno korišćenje ovog teksta bez dozvole autora, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *